Kажњавање насиља над женама (и дјецом) у Салијском закону у контексту кривичних одредаба четири члана закона (осврт на чланове XIII, XX, XXIV и XXV)

Abstract

У раду ће бити ријечи о казнама у Салијском закону које су биле предвиђене у случају да се догоди насиље над нејаким особама, првенствено, женама (и дјецом). Сходно томе, анализираћемо четири члана овога Закона – XIII, XX, XXIV и XXV, на основу чега ћемо указати да је он неријетко био на страни жена (и дјеце), гледајући их више као жртве, што је довело до тога да су новчане казне за убиство дјетета, силовање, отмицу или повреду жене биле далеко више, него за неке друге деликте. Битно је нагласити да би тадашње преступе, али и казне које су биле предвиђене за њих, када говоримо о горе наведеним категоријама становништва, требало посматрати у духу тога времена. Међутим, гледајући из данашњег угла, како су живјели људи у раном средњем вијеку, да се закључити да су се „варварски“ народи, у својим законима, са бројним деликтима често сурово „обрачунавали“. Казне које су прописиване за „прекршаје“, на које ћемо указати у раду, биле су, углавном, новчане и тјелесне, али у неким случајевима преступник је могао бити кажњен и смртном казном. Сврха свих ових казни била је у томе да се оштећеном лицу намири штета, губитак или бол, те да се починилац деликта прописно казни, али ту, већ, видимо сталешку неједнакост становништва. Тачније, примјетно је да су се за исти преступ различито кажњавали слободни, за разлику од неслободних људи, а уочава се, такође, и несразмјерност између прописане казне и кривичног дјела. Осим тога, поставља се питање колико су, уопште, германска племена поштовала своје законе, тачније да ли су се они дословно примјењивали.