Сложеност одрастања савременог дјетета у пјесничкој интерпретацији Драгомира Ђорђевића

Abstract

Рад се бави сложеношћу одрастања као темом у оквиру поезије Драгомира Ђорђевића, чији пјеснички опус представља један од најзначајнијих пјесничких опуса намијењених дјеци у српској поезији друге половине двадесетог вијека. Ђорђевићева поезија показује изразиту умјетничку свијест о проблемима одрастања дјетета у савременом свијету, што је чини изразито модерном и изазовном за тумачење. Аутор уочава три тематско-мотивска круга у Ђорђевићевој поезији која су повезана са сложеношћу одрастања. Најприје, ту су пјесме у којима лирски субјект пјева о тјелесном кажњавању дјетета, затим о „педагогизацији“ дјетињства, те о емоционално угроженом дјетету. Аутор анализира низ пјесама у којима је опјевано физичко кажњавање дјетета. Физичко кажњавање дјетета присутно је у многим културама, мада оно може бити и ритуалног карактера. У Ђорђевићевим пјесмама физичко кажњавање спроводе одрасли над дјецом са циљем дисциплиновања и покоравања нормама старијих. Васпитање је претворено у једну од многобројних дјелатности која се планира, реализује и вреднује што доводи до развоја и унапређења когниције, али и гушења креативности, маште и игре. Технолошки напредак и конформистички стилови живота довели су до презаузетости родитеља, те од прижељкиваног вијека дјетета имамо вијек професионалаца који се баве дјецом. Издвајање васпитања из животног контекста створило је бројне психолошке тешкоће у одрастању савремене дјеце.