Квалитет аналогија које студенти спонтано генеришу у педагошкој ситуацији

Abstract

Да би се аналогије у настави у учењу користиле на ефикасан начин потребно је обучити наставникe за њихову примјену. Пошто таква обука углавном изостаје, наставници аналогије користе спонтано и у складу са својим интуитивним представама о томе када и како их је могуће и потребно примјењивати. У раду су приказани резултати два истраживања на узорцима студената (150, односно 305 испитаника). У  узорку првог истраживања били су студенти који су се оспособљавали за наставнички позив, а у узорку другог  су се неки оспособљавали за наставнички позив, а неки не. Мјерени су њихова склоност да спонтано примјењују аналогије у педагошкој ситуацији (сутиација у којој се од њих тражи да дјетету објасне значење одређених појмова), као и квалитет аналогија које су примијенили. Квалитет је процјењиван преко тога да ли су или нису указивали на сличности и разлике међу аналозима у примијењеним аналогијама. Резултати сугеришу да значајан број испитаника показује интуитивну осјетљивост за услове ефикасне примјене аналогија, али се та осјетљивост у знатно већој мјери односи на свијест о потребу експлицирања сличности него експлицирања разлика. Такође, резултати наговјештавају да професионално оспособљавање за наставничку професију унеколико доприноси побољшавању компетенције будућих наставника за ефикасну примјену аналогија, премда нису сви добијени резултати у складу са таквом констатацијом.