Рад анализира садржај буле папе Николе V (1447–1455) упућене 24. октобра 1453. године српском деспоту Ђурђу Бранковићу (1427–1456). Текст буле стављен је у шири контекст антиосманске крсташке политике папства и његових савезника након османског заузимања Константинопоља 1453. године. Крсташки планови који су тада разматрани укључивали су и простор Српске деспотовине. Контакти деспота са папством и са напуљским краљем Алфонсом V Арагонским (1442–1458) у раду се посматрају као део јединственог процеса чији је крајњи циљ био придруживање српског деспота крсташком табору. Последица тих преговора је и издавање анализиране буле, чији садржај аутор сагледава из перспективе интереса папства и интереса Српске деспотовине. Предмет проучавања је и начин на који су верске тензије између фрањевачких мисионара и православних на граничном простору између краљевине Босне, краљевине Угарске и Српске деспотовине утицале на садржај буле и на њена каснија тумачења. Такође, рад пружа увид у коришћење црквене уније као средства у преговорима папства и деспотовине, дајући допринос разумевању сложеног и променљивог односа деспота Ђурђа према овом питању.
