СИНЕЗА

Neuroscientist who does not feel pain: Subjective ontology and the perspective anamorphosis of consciousness

2024-05-05T00:02:23+02:00

Would the neuroscientist who does not feel pain know what he is studying? In this paper, the author analyzes the subjective ontology of conscious mental states and its origin – the subject’s first-person perspective. The ontology of the mental is irreducibly first-person ontology. In the thought experiment with neuroscientist Peter, it will be shown that a comprehensive science of consciousness requires a combined approach, as the phenomena of neuroscience are internally defined. The asymmetry between first-person and third-person perspectives regarding mental states will be strongly emphasized. The third part of the paper will offer a perspectival approach to the hard problem of consciousness. In conclusion, a truly objective science of subjectivity, a genuine science of consciousness, would have to engage scientifically with the subject’s egocentric first-person perspective.

Trgovci dobrotvori srpskog školstva u Bosni i Hercegovini u XIX vijeku

2024-05-05T00:04:18+02:00

Srpska prosvjeta u Bosanskom pašaluku razvijala se tokom XIX vijeka u složenim političkim okolnostima. Mali broj škola pratio je nizak kvalitet nastave, koja je uglavnom imala vjersku dimenziju. Sredinom istog vijeka bogata i uticajna srpska trgovačka elita počela se više uključivati u rad srpskih škola. Dotadašnji školski programi nisu odgovarali potrebama trgovačkog staleža, koji je zahtjevao modernije modele obrazovanje. Mnogi srpski trgovci iz Bosanskog pašaluka finansirali su rad srpskih škola, crkava, časopisa i raznih kulturnih društava i pokreta. Ovi srpski rodoljubi i dobrotvori razumijevali su istorijski trenutak u kome su živjeli i činjenicu da je snažno srpsko obrazovanje činilo osnovu očuvanja identiteta i sveukupnog nacionalnog napretka.

Карактеристике васпитања у српској традиционалној култури

2024-05-05T00:07:49+02:00

У раду настојимо да представимо суштинске одлике васпитања у српској традиционалној култури. Одлике васпитања у српској традиционалној култури приказали смо кроз три аспекта. Навели смо најзначајније обичаје који су присутни у српској традиционалној култури, а везани су за дијете и дјетињство. Анализиране су одлике игре, њено мјесто и улога у традицијској култури Срба. Суштинске одлике васпитања у нашој култури огледају се у поступном увођењу дјеце у радни процес, учешћу дјеце у привређивању заједнице, заједничкој бризи о дјеци, старању о томе да задаци повјерени дјеци буду усклађени с њиховим узрастом и способностима.

Partnerstvo predškolske ustanove i lokalne zajednice iz perspektive roditelja

2024-05-05T00:10:08+02:00

Osnovni cilj ovog istraživanja je da se ispitaju percepcije roditelja o partnerstvu predškolske ustanove i lokalne zajednice. U radu se ukazuje na značaj upoznavanja dece sa neposrednim lokalnim okruženjem, kao i na različite oblike partnerstva poput poseta, zajedničkih akcija i manifestacija, koji su prisutni u praksi predškolskog vaspitanja. Pored postojećih oblika partnerstva, pažnja je posvećena potencijalima lokalne zajednice za učenje dece predškolskog uzrasta i stvaranja osnove za očuvanje kulture, tradicije i običaja zajednice u kojoj odrastaju. U istraživanju je korišćena deskriptivna metoda, a osnovni instrument istraživanja je skala procene Likertovog tipa. Uzorak istraživanja čine roditelji čija deca pohađaju državne predškolske ustanove. Podaci istraživanja su prikupljeni neposredno, u saradnji s vaspitačima i uz saglasnost direktora ustanova. Rezultati istraživanja su delimično potvrdili postavljene hipoteze da predškolska ustanova i lokalna zajednica ostvaruju partnerstva u raznovrsnim aktivnostima u cilju pružanja podrške kvalitetu vaspitno-obrazovnog rada, kao i da postoje statistički značajne razlike u stavovima roditelja u odnosu na karakteristike uzorka. Najvažnije implikacije nalaza našeg istraživanja odnose se na doprinos unapređenju postojeće vaspitno-obrazovne prakse, imajući u vidu da se tretirani problem sagledava iz perspektive roditelja koji su jedan od ključnih faktora uspešne saradnje na svim nivoima.

Самопроцјене креативности студената у зависности од њиховог пола и нивоа образовања њихових родитеља

2024-05-05T00:13:35+02:00

Због динамичности и промјенљивости савременог свијета, све више је на цијени креативност људи, а у том контексту је све значајније и то како они виде и процјењују сопствену креативност. У раду су приказани резултати истраживања на узорку од 370 студената код којих смо мјерили њихове процјене о сопственој креативности у пет области њеног испољавања (Кауфманова K-DOCS скала). Добијене резултате довели смо у везу са полом испитаника и образовним нивоом њихових родитеља. Резултати указују да испитаници мушког пола позитивније процјењују своју креативност у техничко-научној области, а испитаници женског пола у умјетничкој области. У осталим областима разлике нису регистроване. Утицај образовања мајки ни у једном случају се није показао значајним, док образовање очева јесте. Испитаници чији очеви имају виши ниво образовања показали су позитивније процјене своје креативности у академској, изведбеној, техничко-научној и умјетничкој области. Интеракција између пола испитаника и образовног нивоа мајки и очева није регистрована ни у једном случају, осим кад је ријеч о интеракцији између пола испитаника и образовања мајки код самопроцјена креативности у техничко-научној области.

Као основни закључак нашег истраживања можемо навести да је образовање очева (као један од основних индикатора породичног социоекономског статуса) значајно повезано са самопроцјенама креативности код студената, да се те самопроцјене разликују у зависности од пола испитаника и да у већини случајева не показују зависност од интеракције између пола испитаника и образовног нивоа родитеља.

Kажњавање насиља над женама (и дјецом) у Салијском закону у контексту кривичних одредаба четири члана закона (осврт на чланове XIII, XX, XXIV и XXV)

2024-05-05T00:17:17+02:00

У раду ће бити ријечи о казнама у Салијском закону које су биле предвиђене у случају да се догоди насиље над нејаким особама, првенствено, женама (и дјецом). Сходно томе, анализираћемо четири члана овога Закона – XIII, XX, XXIV и XXV, на основу чега ћемо указати да је он неријетко био на страни жена (и дјеце), гледајући их више као жртве, што је довело до тога да су новчане казне за убиство дјетета, силовање, отмицу или повреду жене биле далеко више, него за неке друге деликте. Битно је нагласити да би тадашње преступе, али и казне које су биле предвиђене за њих, када говоримо о горе наведеним категоријама становништва, требало посматрати у духу тога времена. Међутим, гледајући из данашњег угла, како су живјели људи у раном средњем вијеку, да се закључити да су се „варварски“ народи, у својим законима, са бројним деликтима често сурово „обрачунавали“. Казне које су прописиване за „прекршаје“, на које ћемо указати у раду, биле су, углавном, новчане и тјелесне, али у неким случајевима преступник је могао бити кажњен и смртном казном. Сврха свих ових казни била је у томе да се оштећеном лицу намири штета, губитак или бол, те да се починилац деликта прописно казни, али ту, већ, видимо сталешку неједнакост становништва. Тачније, примјетно је да су се за исти преступ различито кажњавали слободни, за разлику од неслободних људи, а уочава се, такође, и несразмјерност између прописане казне и кривичног дјела. Осим тога, поставља се питање колико су, уопште, германска племена поштовала своје законе, тачније да ли су се они дословно примјењивали.

Универзитетски уџбеник вокално-инструменталне наставе/музике

2024-05-05T00:19:14+02:00

Приказ књиге: Стојановић, Р. & Бјелобрк-Бабић, О. (2023). Универзитетски уџбеник вокално-инструменталне наставе/музике. Бања Лука: Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Арт Сцена д.о.о. стр. 194.