СИНЕЗА
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ
Часопис за хуманистичке и друштвене науке, чији је издавач Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци. Часопис баштини традицију некадашњег научног часописа Радови, који је на Филозофском факултету у Бањој Луци излазио од 1998. до 2019. године. Часопис излази два пута годишње.NULRSen-USСИНЕЗА2712-1259A description of Romania and Bulgaria from the travelogue of Haji Pirzada Naeini
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ/article/view/11104
<p>This work provides an analysis of the “Safarnameh” written by the Persian traveler Haji Pirzada Naeini in 1887. The focus of this paper was specifically on those segments which detail his passage through Romania and Bulgaria, through the cities of Bucharest, Giurgiu, Ruse and Varna. In his travelogue he provides interesting descriptions of these settlements, as well as giving information on presence of Persian citizens in these areas during the second half of the 19th century.</p>Jelena Radosavljević
Copyright (c) 2024 СИНЕЗА
2024-08-192024-08-195210.7251/SIN2402001RДесет писама на арамејском из Елефантине – јеврејска заједница у Елефантини с краја 5. века пре Христа
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ/article/view/11105
<p>Аутор у овом раду доноси увод, коментар, текстуалну и језичку анализу десет писама писаних на арамејском језику, у вези са јеврејском заједницом у Елефантини у 5. веку пре Христа. Препис ових писама са факсимила и њихов научни превод на српски. Рад почиње указивањем и поређењем хипотеза о историјско-политичким околностима које су условиле селидбе Јевреја у Египат у више таласа од 8. до 6. века пре Христа. Затим, говори се и о религијском амбијенту, како оном у ком су Јевреји живели пре селидбе у Египат, тако и о оном у војној колонији у Елефантини у којој су подигли храм Богу Јахвеу. Након тога, кроз анализу садржаја писама, за шта су поменута писма основни историјски извор, указује се на чињенице које се у њима проналазе: прво, укратко, о акту којим се одређује датум слављења Пасхе; друго, нешто опширније, о постојању храма богу Јахвеу у Елефантини, његовом рушењу, као и о разлозима за то, о покушајима његове обнове и добијању дозволе за ту обнову. Поред овога, аутор посвећује пажњу и језичкој анализи писама и указује на неке од специфичности дијалекта на ком су писма написана.</p>Бошко Ерић
Copyright (c) 2024
2024-08-192024-08-195210.7251/SIN2402002EŽenski portreti u Tacitovim Analima
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ/article/view/11106
<p>U ovom radu se istražuju i analiziraju ženski portreti u Tacitovim Analima. Na osnovu analize prikazanih ženskih likova moguće je uvidjeti kakva je bila njihova uloga, uticaj i predstavljanje u istorijskom i političkom kontekstu. Glavna svrha rada je rasvijetliti na koji način je Tacit naslikao pojedine portrete žena sa svim njihovima skrivenim motivima, strastima i djelima po kojima su ostale upamćene. Ustanovljeno je kakva je Tacitova percepcija i reprezentacija žena, te uticaj ženskih likova na radnju i razvoj pripovijedanja. Žene su u Analima prikazane iz različitih perspektiva – društvenih, kulturnih i rodnih. Razotkriveni su kontrasti i paradoksi koji se javljaju u prikazu ženske snage i moći s obzirom na tradicionalno patrijarhalno rimsko društvo. Na osnovu kritičkog čitanja, identifikovani su subjektivni i objektivni opisi ženskih likova, to jest Tacitova simpatija ili antipatija prema nekima od njih, kao i njegov odnos prema ženama. Komparativnom analizom odabranih portreta došlo se do saznanja kakav je bio postupak portretisanja pojedinih ženskih likova. Pažnja je usmjerena i na jezik i stil, sa naglaskom na stilske i retorske elemente, koji otkrivaju implikacije i konotacije Tacitovih opisa.</p>Sanja M. Ljubišić
Copyright (c) 2024 СИНЕЗА
2024-08-192024-08-195210.7251/SIN2402003LКориштење вриједносних папира за кауцију у мостоградњи Врбаске бановине
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ/article/view/11107
<p>У раду се анализира употреба вриједносних папира за кауцију у мостоградњи Врбаске бановине и изводе закључци на основу објављених и необјављених историјских извора и доступне литературе. Ријеч је о: 2,5% обвезницa државне ренте за ратну штету, 7% обвезница инвестиционог зајма од 1921. године, 4% обвезница за ликвидацију аграрних односа у Босни и Херцеговини, 6% обвезница у корист одштете за беглучке земље у Босни и Херцеговини, као и обвезницама Привилеговане аграрне банке Краљевине Југославије.</p>Жељко Савановић
Copyright (c) 2024 СИНЕЗА
2024-08-192024-08-195210.7251/SIN2402004SБорбена готовост, ред и дисциплина у Првом крајишком корпусу Војске Републике Српске (1993–1995)
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ/article/view/11108
<p>Историчар који покушава да се бави историјом Републике Српске и нарочито историјом Војске Републике Српске суочава се са тешко премостивом препреком у виду чињенице да је архивска грађа Војске Републике Српске дијелом уништена, дијелом отуђена и дијелом никако или веома тешко доступна истраживачима. Отуда и веома мали број озбиљних научних радова о важним темама из историје Војске Републике Српске. Једна од тих тема је и стање борбене готовости, реда и дисциплине у Војсци Републике Српске на различитим нивоима, од чега је на концу и зависила успјешност извођења борбених дејстава. Рад о борбеној готовости, реду и дисциплини у Првом крајишком корпусу, који је заснован готово искључиво на изворима првог реда, који до сада нису били коришћени, представља први историографски покушај да се ово важно питање покуша реконструисати до мјере у којој би била разумљивија ратна историја овог Корпуса, као најзначајнијег у систему одбране Републике Српске (1992–1995).</p>Горан Латиновић
Copyright (c) 2024 СИНЕЗА
2024-08-192024-08-195210.7251/SIN2402005LO nekim motivima Šapove Metafizike prirodnih nauka
https://doisrpska.nub.rs/index.php/SNZ/article/view/11109
<p>Filozofsko pregalaštvo Vilhelma Šapa (Wilhelm Schapp) umnogome je još uvek nedovoljno poznato široj filozofskoj javnosti. Ovaj članak nastaje sa dvostrukim ciljem – da se kroz analiziranje različitih uvida koji su sprovedeni u poslednjoj Šapovoj publikaciji, Metafizika prirodnih nauka (Metaphysik der Naturwissenschaft), objavljenoj 1965. godine, istovremeno prezentuju i neke od osnovnih Šapovih ideja, značajnih za njegovu filozofiju priča. Takođe, u sklopu rada je namereno i izlaganje autorove recepcije Šapove filozofije priča, koje se sastoji u mogućnosti ostvarivanja određene „metodske svesti“, koju data filozofija priča otvara i nudi jeziku, odnosno, narativima. Tako oblikovan „narativni metod“ je zatim primenjen kako na samog Šapa, tako i na druge autore koji su se bavili Šapom na različite načine.</p>Nemanja Mićić
Copyright (c) 2024 СИНЕЗА
2024-08-192024-08-195210.7251/SIN2402006M