СИНЕЗА

Radna memorija kao distinktivno svojstvo između obrade tipa 1 i tipa 2 u teorijama dualnih procesa

Milica Damnjanović, Kaja Damnjanović — Thu, 11 Jan 2024 00:00:00 +0100

Ljudsko mišljenje može se opisati kroz interakciju dva tipa kognitivne obrade – obrade tipa 1 koja je brza, intuitivna i nezavisna od radne memorije (RM) i obrade tipa 2 koja je spora, promišljena i ograničena kapacitetima RM. Na ovoj distinkciji počivaju teorije dualnih procesa koje su pristrasno rasuđivanje pripisivale sistematski pogrešnim, heurističkim intuicijama u osnovi obrade tipa 1, a racionalno rasuđivanje tumačile kao rezultat obrade tipa 2. Premda noviji nalazi sugerišu da normativistički ispravno rasuđivanje može biti ishod intuitivnog procesiranja, pretpostavka da je RM jedna od ključnih razlika dva tipa obrade se i dalje prožima u svim modelima dualnih procesa. U ovom radu analizirani su teorijski i empirijski argumenti koji svedoče da RM svakako predstavlja osnovu obrade tipa 2, ali su izneseni i argumenti koji obaraju ideju da je obrada tipa 1 u potpunosti nezavisna od njenih kapaciteta. Argumenti proističu iz postavki najaktuelnijih, hibridnih modela dualne obrade, u kojima se, pored heurističkih, prepoznaju i logičke intuicije (LI) u osnovi obrade tipa 1. Kroz njihovu konceptualizaciju omogućena je problematizacija uloge RM u dva tipa obrade, usled njihove dvostruke prirode. Ishodi LI predstavljaju ishode obrade tipa 2, dok je mehanizam LI obrada tipa 1. LI počivaju na visoko automatizovanoj umnoj opremi, tj. na dobro usvojenom znanju o normativnim, logičkim i probabilističkim principima koji su neophodni za ispravno rasuđivanje. Kako je stepen automatizacije direktno ograničen kapacitetima RM, u tom smislu da ljudi većih kognitivnih kapaciteta brže akumuliraju najrazličitija znanja, uključujući i znanja o principima ispravnog rasuđivanja, pretpostavljena ortogonalnost obrade tipa 1 i RM čini se neodrživom. U zaključku rada pružene su smernice za dalja istraživanja u vidu preciznih istraživačkih pitanja koja bi trebalo da preispitaju status RM kao ključne razlike dva tipa obrade, podrobnije istražujući povezanost kognitivnih kapaciteta i efikasnosti intuitivne obrade. Pružene smernice mogu pomoći stvaranju verodostojnijeg teorijskog okvira budućih modela dualne obrade.

Predikcija životnog smisla na osnovu zadovoljenja i frustracije osnovih psiholoških potreba

Haris Šunje, Dijana Ivanišević — Thu, 07 Dec 2023 00:00:00 +0100

Psihološke potrebe se često navode kroz literaturu, a često se povezuju i sa nekim konstruktima kao što je sreća ili zadovoljstvo životom, ali se rijetko povezuju sa konstruktom životnog smisla. Gledajući kroz prizmu teorije samoodređenja, potrebe za autonomijom, kompetencijom i povezanošću su nužno povezane sa čovjekovom dobrobiti, zadovoljstvom životom i srećom. Sagledavši bitnost zadovoljenja ili frustracije osnovnih psiholoških potreba prema teoriji samoodređenja, problem ovog istraživanja je utvrditi da li su psihološke potrebe u relaciji sa životnim smislom studenata, koji je operacionaliziran preko vrijednosnog okvira i ispunjavanja vrijednosti. U uzorak je uključeno 100 ispitanika, a podaci su prikupljeni putem platforme za online anketiranje. Ispitanici su pored Upitnika sociodemografskih karakteristika, ispunili i upitnik zadovoljenja i frustracija osnovnih psiholoških potreba (Deci & Ryan, 2000), kao i Upitnik odnosa prema životu (Battista & Almond, 1973). Zaključno, posmatrajući rezultate dobivene na ovom uzorku studenata, može se reći da je regresijska analiza pokazala da zadovoljenje potreba za autonomijom, kompetencijom i frustracije potreba za kompetencijom pokazuju statističku značajnost kao prediktori životnog smisla kod studenata.

Razlozi uključenja studenata u volonterski angažman

Jelena Bačić — Thu, 07 Dec 2023 00:00:00 +0100

Volontiranje je definisano kao neprofitna aktivnost kojom jedinka doprinosi razvoju svoje lokalne zajednice (Allen & Rushton, 1983). Iz svakodnevnih razgovora sa studentima se zaključuje da se značajan broj njih uključuje u različite volonterske aktivnosti, te je cilj ovog istraživanja bio utvrditi razloge uključenja studenata u volonterski rad, na području Bosne i Hercegovine. Konkretno, izabran je volonterski angažman studenata na savjetodavnoj liniji “Plavi telefon”, koja godinama okuplja veći broj volontera, prvenstveno onih koji se bave pomagačkim profesijama. “Plavi telefon” je jedna od usluga koje pruža nevladina organizacija „Nova generacija“ iz Banje Luke, a podrazumijeva pružanje besplatne psihološke pomoći i podrške svim građanima Bosne i Hercegovine. U ovom radu predstavljeni su podaci dobijeni intervjuisanjem studenata volontera koji su imali priliku biti angažovani na Plavom telefonu (n = 10). Uzorak je činilo 9 studenata psihologije i 1 student pedagogije (9 studentkinja i 1 student), prosječne starosti 21 godinu (M = 21.63, SD = 1.12). Sa ispitanicima su obavljeni intervjui putem onlajn platformi „Zoom“ i „Google Meet“. Dobijeni rezultati sugerišu da su najčešće navođeni razlozi uključenja u volonterski angažman bili profesionalno usavršavanje, želja za ličnim rastom i razvojem, te potreba da se pomogne drugima. Kao pozitivne aspekte volontiranja studenti navode karakteristike organizacije i sam tretman volontera. Kao potencijalni negativan aspekt volontiranja, većina volontera navodi tzv. testirajuće pozive (pojava da tinejdžeri, ali i odrasli zovu “Plavi telefon” neozbiljno pristupajući liniji i ismijavajući rad volontera). U radu se detaljnije prikazuje volonterski rad na “Plavom telefonu” i diskutuje se o značaju volontiranja u ovakvoj organizaciji.

Свештеници Илија и Милош Билбија у времену борбе за национално ослобођење у другој половини 19. и почетком 20. вијека

Милош Ернаут — Thu, 07 Dec 2023 00:00:00 +0100

Аутор у раду пише о двојици знаменитих личности из граховске свештеничке породице Билбија, Илији и Милошу. Акценат је на њиховим биографијама. Илија Билбија био је свештеник, обновитељ манастира Рмањ и угледни устанички војвода из времена Српског устанка у Босни 1875-1878, а као свештеник у Босанском Грахову крстио је Гаврила Принципа 1894. године. Милош Билбија, рођак свештеника Илије, био је помоћни парох у Босанском Грахову, а касније парох у Црном Лугу. Након Сарајевског атентата, 1914. године, аустроугарска власт захтијевала је од Милоша Билбије да измијени датум крштења Гаврила Принципа, али он на то није пристао, па је мучен у ливањском затвору. Умро је од посљедица злостављања. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве канонизовао је Милоша Билбију 2022. године.
Илија и Милош Билбија, својим свештеничким радом и борбом за права и ослобођење српског народа, превазилазе локални значај, па им је неопходно посветити далеко више простора у истраживањима прошлости српског народа Босанске Крајине, али и њихов несумњив утицај на политичке прилике времена у којем су живјели и радили.

Аустроугарска антиустаничка акција у Херцеговини лета 1875.

Братислав Теиновић — Thu, 07 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду се на темељу референтне литературе доказује аустроугарска антиустаничка акција лета 1875. у Херцеговини. Подстрекивањем католика у јужној Херцеговини на побуну крајем пролећа 1875. против турске власти, бечки кабинет желео је великим силама да прикаже неопходност аустроугарске пацификације и окупације целог Босанског вилајета. Вештачки изазвана католичка побуна устукнула је пред спонтано подигнутим народним устанком већинских православних Срба, чија је борба за ослобођење од турске власти и коначно уједињење са српским кнежевинама Србијом и Црном Гором као крајњим политичким циљем подстакла бечки кабинет да постане главни Портин савезник у дезавуисању и уништењу устанка. Осим приступа, рад садржи још три поднаслова: Почетак аустроугарског војног и дипломатског дезавуисања српског устанка у Херцеговини јула 1875; Аустроугарско одвајање католичких од српских устаника; Нескривено аустроугарско помагање Турцима на гушењу српског устанка у Херцеговини августа и септембра 1875.

Источно (херцеговачко) питање

Вук Мандић — Thu, 07 Dec 2023 00:00:00 +0100

Приказ књиге: Радан, Л. (2023). Устанак у Источној Херцеговини: 1875–1878. Узроци, ток и посљедице: (на основу досадашње историографије). Требиње: Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“, стр. 347.