PORODIČNA AFEKTIVNA VEZANOST KOD SUICIDALNIH PACIJENATA

Abstract

Rad se oslanja na Bowlby-jevu teoriju
afektivnog vezivanja, u skladu sa
pretpostavkom da kvalitet afektivne
vezanosti u detinjstvu predviđa kasnije
psihološko funkcionisanje osobe, te da
samoubistvo, kao autodestruktivni čin,
može biti posledica nesigurne vezanosti.
Cilj ovog rada bio je utvrditi da li se
pacijenti, koji su ispoljili suicidalno
ponašanje, češće svrstavaju u neki od
nesigurnih obrazaca vezanosti, u odnosu na
zdrave ispitanike bez suicidalnih tendencija.
Istraživanje je provedeno u Specijalnoj
bolnici za psihijatriju u Sokocu, a uzorak je
činilo 80 ispitanika muškog pola, svrstanih
u dve grupe: grupu suicidalnih pacijenata
(N1=40) i grupu zdravih, nesuicidalnih
ispitanika (N=40). Kratkim, strukturiranim
upitnikom napravljenim za potrebe ovog
istraživanja, prikupljeni su podaci o
subjektivnom doživljaju majke i oca.
Ispitivanje porodične afektivne vezanosti
provedeno je modifikovanim Brennanovim
upitnikom, za procenjivanje porodične
afektivne vezanosti (Stefanović-Stanojević,
2005). Za testiranje razlika između grupa
korišćen je χ² test. Rezultati pokazuju da
postoji statistički značajna razlika između
ispitivanih grupa i to tako, da su se
ispitanici iz grupe suicidalnih, značajno
češće svrstavali u nesigurno-okupirani i
nesigurno-plašljivi obrazac vezivanja
(χ²(3)=23,928; p=0,000) i češće su odrastali
uz prezaštićujuću, agresivnu ili majku sa
psihičkim problemima (2(3)=28,976;
p=0,000), dok razlike u odnosu na doživljaj
oca nemaju statističku značajnost
(2(2)=3,436; p=0,179).