ТОПОЛА

У потрази за собом и другима: Драгоје Лукић (1928–2005)

Јасмина Тутуновић-Трифунов — 2023-07-16

Драгоје Лукић (1928–2005), историчар уметности и публициста, преживео је, као дете, логоре Независне Државе Хрватске, у којима су страдали и чланови његове породице. Више од три деценије истраживао је у архивима, музејима, удружењима и приватним колекцијама, покушавају- ћи да расветли судбину деце са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату. Трагање за изгубљеном децом постала је Лукићева свакодневна лич- на и професионална преокупација. Резултат истраживања су бројни обја- вљени радови у монографијама, научним и популарним часописима, као и у послератној југословенској штампи. Био је сценариста, косценариста или стручни консултант више документарних емисија и филмова, као и аутор или коаутор бројних изложбених поставки о Другом светском рату. Рад представља приказ вишедеценијске делатности Драгоја Лукића на истраживању ратних злочина и злочина геноцида на територији НДХ, са посеб- ним акцентом на страдање деце. Написан је на основу необјављене архив- ске грађе која се чува у Музеју жртава геноцида у Београду, у оквиру Личног фонда Драгоја Лукића.

Сјећање на Љепосаву Бамбураћ

Наташа Мулалић — 2023-07-16

Моја бака Љепосава рођена је 15. јула 1924. године, у селу Брђани Коса. Њени родитељи, Миле и Јула Влаисављевић, живјели су у Брђанима до почетка Другог свјетског рата.

Од Бањалуке до Цетиња

Јанко Врачар — 2023-07-16

Даринка Јаничић (рођена 1932. године) из Бањалуке, чија поро- дица се у град на Врбасу доселила 1935. године из Црне Горе, на основу својих сјећања говори о ратним дешавањима из априла 1941. године. Опи- сује бомбардовање Бањалуке од стране Луфтвафеа, да би затим, након окончања ратних операција и успостављања усташке власти, била примора- на да са својом породицом напусти Бањалуку по наређењу злогласног уста- шког стожерника Виктора Гутића. Породица Живковић одлази на Цетиње, гдје се током рата суочава са бројним изазовима све до повратка из прогон- ства у Бањалуку 1945. године.

О неким питањима италијанске окупације Југославије: однос према словенским народима и Јеврејима 1941–1943.

Ана Ћирић Павловић — 2023-07-16

У овом раду представљено је истраживање фашистичке територи- јалне експанзије а затим и однос италијанских окупациних снага у Југославији према локалним словенским народима као и према јеврејским избеглицама које су дошле у италијанске окупационе зоне на Јадранском приморју у перио- ду 1941–1943. Ауторка анализира ставове италијанскe фашистичке идеологије о Словенима и Јеврејима као и примере њихових злочина према ове две групе народа. Мит о добром Италијану (насупрот лошем Немцу) после Другог свет- ског рата настаје из неколико разлога. Италијански фашисти нису градили ек- стерминационе логоре као нацисти (али јесу концентрационе у којима је доста људи умирало од мучења и глади) и углавном су имали бољи однос према до- маћим и избеглим Јеврејима. Напослетку, њихови ратни злочинци, одговорни за смрт и прогон стотина хиљада људи у Југославији и другде, избећи ће суђе- ња после рата, што ствара утисак да злочина није ни било.

Први масовни злочини усташа над Србима у Босанској Дубици 1941. године

Мирко Димић — 2023-07-16

Почетак прогона и страдања српског становништва од стране Независне Државе Хрватске и усташа у Котару Босанска Дубица 1941. го- дине имао је сљедећи редослијед: преузимање власти, принудни рад, хап- шења, пљачка имовине, појединачни и масовни злочини. Овакав однос но- вих усташких власти према српском становништву довело је до општег устанка. Оружана борба српског народа имала је за посљедицу још масов- није злочине и прогоне који су трајали све до краја рата 1945. године. Рад има за циљ да прикаже прва масовна хапшења и злочине од априла до по- ловине августа 1941. године на подручју Котара Босанска Дубица.

Dr Svetozar LIVADA

Salamon Jazbec — 2023-07-16

Страдање Ђуре Шкрбе и Милоша Вановца

Милана Вановац — 2023-07-16

Мој дјед, мајчин отац, Ђуро (Раде) Шкрба, рођен је 1895. године у Ка- синдолу. Живио је у Которцу (Горњи Которац), општина Илиџа. Био је солунац, носилац Карађорђеве звијезде са мачевима, албанске споменице и Медаље за храброст Милош Обилић.1 По занимању је био угоститељ. Држао је кафану са преноћиштем. Петнаест дана по капитулацији Краљевине Југославије, дошли су неки људи у рану зору и рекли да дјед изађе из куће. Дјед наравно није хтио (иако је имао пушку). Они су почели пријетити да ће му, ако не изађе, запа- лити кућу са дјецом. Да би спасио своју дјецу и супругу, изашао је из куће и никада се више није вратио. Једном се јавио поштанском кар- том из Копривнице. Не знамо тачно да ли је настадао у Јадовну или Јасеновцу. Сазнали смо послије рата од преживјелих да су му усташе дерале кожу и да је повео у смрт двојицу усташа са собом док су га гурали у јаму. Кућа дједа Ђуре Шкрбе неколико пута је пљачкана у току рата.

Историја једне породичне фотографије

Марко Ручнов — 2023-07-16

Овај текст објављен је оригинално у књизи „За- што Јасеновац“ аутора Марка Ручнова (Separat no 1, Beograd 2004, 899-901) уз чију љубазну сагласност га објављујемо.

Први мjесец постојања НДХ: развој правног и казненог поретка у циљу истребљења српског народа и слу- чајеви на терену

Владимир Бурсаћ — 2023-07-16

Први месец постојања Независне Државе Хрватске показује по- кушаје за стварање правних оруђа у циљу спровођења идеологије државе коју је створила Хрватска револуционарна организација – Усташа (УХРО). Може се пратити еволуција правничких покушаја да се доносе и усаврша- вају прописи, са циљем да исход сваког суђења буде исти. Да пресуда увек буде „крив”, а казна „смрт стрељањем”. Eволуција правног и казненог си- стема НДХ прати се кроз четири случаја масовних злочина (Старо Петрово Село, Гудовац, Вељун/Хрватски Благај, Глина/Прекопа). Завршне допуне прописа донетих априла и маја 1941. припремиле су позорницу на којој су настала стратишта као што су: Јадовно/Паг, Глинска црква, Мехино стање код Велике Кладуше, Мацин дол код Цазина, Рисовачка греда на Грмечу, Гаравице, Церавци и Уљевите баре код Бихаћа, Јама Јасиковача код Бори- чевца, Шушњар код Санског Моста, Црно језеро код Крупе на Уни, шума Осој код Изачића, Делића јама у Заваљу и многа друга.

О неким непописаним жртвама Холокауста са простора НДХ

Милош М. Дамјановић — 2023-07-16

На територији сателитске нацистичке творевине зване Незави- сна Држава Хрватска од њеног настанка 1941. године па све до самог краја Другог светског рата 1945. године злочиначки усташки режим активно је, систематски и брутално вршио геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима. Масовно и планско убијање Јевреја започето је убрзо по проглашењу ове марионетске Хитлерове државе, чиме је усташки режим у Загребу заправо био први чинилац у реализацији „коначног решења јеврејског питања“ од- носно биолошке екстерминације Аврамове деце, пре него што су и сами њихови идеолошко-политички покровитељи дефинитивно усвојили исти циљ на конференцији нацистичке врхушке у Ванзеу 1942. године. Холока- уст који се континуирано и немилосрдно спроводио на територији НДХ све време њеног постојања однео је преко 30.000 живота југословенских Јевре- ја. И после пуних 75 година од престанка лова и ликвидације Јевреја у НДХ, упркос упорним и педантним истраживањима генерација историчара, још увек је непознат идентитет многих жртава. На овом месту биће презентова- но више досад неидентификованих јеврејских лица која су у животу дочека- ла оснивање НДХ али чија је ратна судбина непозната па се нису могла наћи ни на једном од спискова преживелих, несталих или убијених. Иако се без чврстог доказа о времену окончању њиховог живота оне не могу поу- здано сврстати у жртве Холокауста, излазак на светлост дана ових особа може бити добро полазиште за даљу потрагу о њиховој ратној судбини и поузданом утврђивању њихове припадности категорији жртава или прежи- велих Холокауста.

Усташки злочин геноцида у селу Слабиња

Тања Тулековић — 2023-07-16

Село Слабиња налази се на лијевој обали ријеке Уне, у Републи- ци Хрватској. У предметном периоду припадало је општини Хрватска Ко- стајница те је према броју жртава усташког злочина геноцида најстрадал- није село када је ријеч о овој општини (убијено је 47,8% пријератног ста- новништва). Попут већине села насељених српским православним станов- ништвом, и у овом селу, за вријеме Независне Државе Хрватске, извршен је злочин геноцида, миниран је храм, а опустјело село опљачкано и насељено Херцеговцима. Данас овим наводима свједоче остаци храма Сете Параскеве и споменик свим борцима Народноослободилачког рата и жртвама фаши- стичког терора села Слабиња.