ТОПОЛА

Уморени Срби Сарајева 7. септембра 1941. г. према књизи „Протокол умрлих Српске православне цркве Храма светог Преображења у Новом Сарајеву“ (извор за истраживање злочина над Србима Сарајева 1941—1945)

Жељко Јандрић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Протокол умрлих СПЦ Храма Светог Преображења у Новом Сарајеву, књига V, прворазредни је историјски извор за истраживање злочина над сарајевским Србима у периоду 1941—1945. г. Књига умрлих садржи податке о жртвама рата парохије Храма Преображења почевши од првих дана рата до послијератних допуна књиге вршених од надлежног свештенства. Након протјеривања свештенства СПЦ, вођење протокола наставили су органи НДХ, а по оснивању органи тзв. Хрватске православне цркве. Неке од српских жртава уписиване су од стране органа НДХ у књигу протокола гдје је за узрок смрти навођена одредница „несретан случај“. Након повратка надлежног свештеника Вељка Шкаљка, те других канонских свештеника СПЦ, извршене су корекције о начину страдања (узроку смрти). Класификована одредница узрока смрти „несретни случај“ коригована је у „убијени од стране усташа“. Рад доноси биографске податке Срба страдалих 7. септембра 1941. парохије Ново Сарајево, међу којима неки од њих нису обухваћени нити једним послијератним пописом жртава. У наредној ревизији списка страдалих овај рад би могао да донесе нове податке о страдалим српским цивилима у Сарајеву којих је до сада пописано само 819.

Наставни час „Трагови лица у вјечном сјећању”

Катица Смиљанић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Рад о одржаном часу „Трагови лица у вјечном сјећању” у школској библиотеци на тему страдања и сјећања на жртве Другог свјетског рата. Часови су одржани за ученике 9. разреда основне школе.

Страдање грачаничких Срба у Независној Држави Хрватској (1941—1945)

Анђела Нешковић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

У раду се консултовањем прворазредних извора и релевантне литературе обрађује страдање Срба грачаничке вароши у току Другог свјетског рата. Истраживањем је обухваћено и страдање Срба у насељеном мјесту Лендићи, које је у том периоду припадало мјесној заједници Грачаница. Ради бољег разумијевања историјског контекста, у уводном дијелу рада разматра се друштвено-политички положај српског православног становништва у међуратном периоду. Успоставом Независне Државе Хрватске (НДХ), 10. априла 1941. године, хрватске власти су отпочеле са систематским уништавањем српског становништва. У раду је представљен процес успостављања усташке власти на подручју грачаничке вароши и шире околине, као и терор над Србима који је након њега услиједио. Најжешће репресије у овом подручју српски народ је претрпио у току прве ратне године, након чега је њихов интензитет постепено опадао усљед развоја народног устанка на озренском и требавском подручју. Значајна пажња посвећена је и анализи односа муслиманског становништва према српским суграђанима, при чему је један дио житеља исламске вјероисповијести био ненаклоњен хрватској геноцидној политици према Србима, што је утицало на очување српске заједнице у овом подручју. До масовнијег страдања српског становништва у грачаничком крају касније је долазило током њемачко-хрватских одмазда, проузрокованих офанзивним дјеловањем озренских устаника. Упоређивањем доступних пописа жртава Другог свјетског рата утврђена је доња граница броја страдалих цивила у урбаном средишту среза Грачаница у периоду 1941—1945.

Извештај са Летњег БДС форума са радним планом РУ: РС ЛИБ форума

Јелена Глишовић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Летњи БДС форум 2025. са темом „Култура сећања. Улога архива, библиотека и музеја“, који је трајао пет дана (23—27. 6. 2025), одржан на четири локације (Новом Саду, Лакташима, Доњој Градини и Београду) у сарадњи културних посленика из три државе, обележили су динамичан и предан рад свих учесника, који су представили своја сазнања и искуство на тему неговања и унапређења културе сећања и остварили нове контакте са колегама из других земаља које ће даље бити реализоване у оквиру РУ:РС Либ форума.

Страдање српског цивилног становништва Шеховаца у Другом свјетском рату 1941—1945. године

Славко Ђурановић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Овај рад говори о страдању недужног српског цивилног становништва у селу Шеховци, у општини Мркоњић Град у току 1941. године од стране хрватских усташа. Циљ овог рада је да се сачува сјећање на трагични догађај о којем се веома мало зна, а који је по карактеру злочина једнак онима у Дракулићу, Шарговцу и другим познатим стратиштима. Злочин којег су хрватске усташе починиле у љето 1941. године имао је за циљ да се уништи српско становништво у овом селу, као и у околним српским селима. О овом догађају постојала су ријетка усмена предања која су временом изгубљена, али и ријетки непотпуни писани трагови. Истраживањем овог догађаја и публиковањем историјских чињеница у вези с њим, сачувао би се од заборава један хрватски злочиначки подухват који се не би смио заборавити.

Dragoljub Acković, Samudaripen Roma u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, „Službeni glasnik“, Beograd 2023, 744.

Gideon Greif — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

With great sadness, upon completing the writing of this review, we received the bitter and sad news of the death of the great researcher, the distinguished historian of the Roma Community during World War II, Prof. Dragoljub Acković, a courageous spokesman for the Serbian Roma community throughout the world and a wonderful man, a personality amazing in his qualities. We are obliged with sorrow to dedicate the attached article to the memory of Prof. Acković. May his memory be blessed. His contribution to the world of science and to the perpetuation of the Gypsy heritage will remain with us forever.

Неиспричана прича

Василије Шиник — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Цимироти и Драгељи су сусједна села и уско су везана родбински и судбински. Заједничка им је била црква и школа, заједнички млинови на Лубини, заједничка им бише и ратна страдања, која их задесише од 1941. до 1945. године.

Моје свједочење

Милан Аћимовић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Свједочење из архиве Градског удружења бивших логораша Другог свјетског рата и њихових потомака Бања Лука објављујемо уз сагласност Добриле Кукољ, предсједнице Удружења.

Моја сјећања на логор и Други свјетски рат у периоду 1941—1945. године

Вељко Марић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Страдање моје породице

Стево Јаћимовић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Мој прадјед Војин имао је шесторо дјеце: три сина – Стеву, Бранка и Неду, и три кћерке – Митру, Јефу и Јелицу. Кћерке су у то вријеме биле поудате а синови су остали са оцем и били су ожењени. Стево је имао осморо дјеце, два сина и шест кћери: Саву, Војина, Даницу, Милицу, Јелицу, Пелку, Стану и Петру. Бранко је имао петеро дјеце, три сина и двије кћерке: Петра, Живка, Војина, Тоду и Милицу, а Недо је имао седморо дјеце, пет синова и двије кћерке: Стеву, Јовицу, Тошу, Косту, Мићу, Савку и Митру. Живјели су у селу Врањачка Требава надомак Дуге њиве у општини Модрича.

Усташки злочини почињени у Козарској Дубици од 18. до 20. септембра 1944. године

Мирко Димић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

У септембру 1944. године усташе су починиле више масовних злочина који су у раду поменути. Рад има за циљ помињање тих злочина као дијела веће цјелине, док је циљ истраживања злочини који су почињени 18. и 19. септембра 1944. године у Босанској и Хрватској Дубици. Наведени злочини имали су вид одмазде због усташких губитака у борби са партизанима али и масовна убиства људи који су сарађивали са партизанским покретом. Овај злочин документован је од стране њемачке обавјештајне службе у којем се наводе поједина имена жртава, док се за већину убијених Срба користи број. Овакви документи су ријетки, поготово када се односе на навођење имена жртава злочина. Углавном се наводе уопштени бројеви или процјене броја убијених. Циљ рада је да обједини све што је о овом злочину објављено и да га стави у контекст планских злочина усташа из тзв. сигурносног појаса око Концентрационог логора Јасеновац према православним Србима.

Алфред Дијамантштајн (1896—1942) — биографија жртве холокауста1

Др Милош М. Дамјановић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

У раду ће бити истражена и презентована биографија Алфреда Дијамантштајна, ашкенаског Јеврејина завичајног у Новом Саду, који је лишен живота у Другом светском рату због свог етничког порекла. Иако су му породични корени били у Српској Атини и мада је један део његове животне путање у вези са највећим градом Бачке, Дијамантштајн је пострадао на простору окупиране Србије, где је боравио и скривао се непосредно пред избијање Априлског рата и по окупацији југословенске државе. Дијамантштајн је био прилично контроверзна личност која је у јавном животу током мирнодопског периода између два светска рата била предмет неких од највећих корупционих афера и политичких скандала које су потресале новорођену балканску монархију. У неким аспектима приватног живота, пословне етике и политичког деловања одударао је од главног тока југословенског јеврејства. Његови искораци огледали су се не само у апостази већ и у политичко-идеолошком партнерству са екстремном десницом и антисемитским елементима на политичкој арени хетерогеног југословенског друштва. Прелазак на источно православље и посрбљавање учињено непуне две деценије пре смртне опасности испољене у окупаторској агенди ’коначног решења јеврејског питања’ нису се показали спасоносним нити формулом за преживљавање. Систематичност спровођења Холокауста на тлу поробљеног европског континента резултирала је детектовањем и ликвидацијом и овог Јеврејина, чију ћемо реконструкцију животописа донети на страницама овог рада.

Међународна научна конференција „НДХ и Концентрациони логор Јасеновац у свјетлу савремених истраживања“, Доња Градина, 22—23. април 2025. године

Др Милош М. Дамјановић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

У Козарској Дубици, питорескном градићу на обали умирујуће реке Уне и чаробног природног пејсажа, средишту дубичке регије у Републици Српској, током 22. и 23. априла 2025. године одржана је међународна научна конференција ,,НДХ и Концентрациони логор Јасеновац у свјетлу савремених истраживања“, у организацији Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ и под покровитељством предсједника Републике Српске, а поводом 80. годишњице пробоја јасеновачких логораша. Први радни дан скупа одржан је 22. априла, а отворен је уводним излагањима домаћина, директорице ЈУ „Спомен-подручје Доња Градина“, гђе Тање Тулековић, којој се придружио и сарадник наведене установе, проф. др Драга Мастиловић, да би се на концу, учесницима, гостима и присутној седмој сили, обратио и уважени гост из Израела, г. Гидеон Грајф.

Спомен-обиљежја НОР-а на подручју Добоја

Мирко Цвијановић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Циљ овог рада је да кроз спомен обиљежја општине Добој која су припадала Југословенском систему, сагледамо савремене појаве редефинисања памћења и принципе на којима почива култура памћења у јавном простору, као и улогу меморијалних споменика у конструкцији и брисању националног идентитета. Сви споменици и обиљежја својим посебним одликама причају о своме времену, о умјетности, животу човјека, људским сазнањима, генију стваралаштва, о тежњама и идејама средине из које су ти људи поникли, о успостављању или прекидању веза, о борби и страдању за ове просторе.

Споразум о сарадњи Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ и Националног центра историјског сјећања из Руске Федерације

Тања Тулековић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Дана 23. маја 2025. године у Изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина потписан је споразум о сарадњи Националног центра историјског сјећања при предсједнику Руске Федерације и Јавне установе „Спомен-подручја Доња Градина“. Споразум су потписали директори ЈУСП Доња Градина Тања Тулековић и директор Националног центра историјског сјећања при предсједнику Руске Федерације Елена Петровна Малишевна. Уговорено је учешће ЈУСП Доња Градина у научним и изложбеним програмима Националног центра у Русији, као и стручна сарадња на задатку просвећивања будућих генерација.

Nasilje nad Romkinjama u okupiranoj Srbiji — o značaju istraživanja jedne teme

Dr Kristina Jorgić Stepanović — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Instrumentalizacija rodno zasnovanog i seksualnog nasilja u svrhu prenošenja narativa o ratu i genocidu koji odgovaraju određenim interesima ne predstavlja nov fenomen. Kako primećuje Elizabeta Hajneman (Elizabeth Heinemann), „predstave o seksualnom nasilju u ratu ne nastaju neposredno nakon događaja; naprotiv, one su često deo samog sukoba“.¹ Prikazi seksualnog nasilja neretko se koriste u funkciji učvršćivanja ratnih strana, ali ko će (p)ostati vidljiv, odnosno nevidljiv i čiji se narativi pojačavaju, a čiji glasovi utišavaju — u velikoj meri zavisi od političkih i društvenih percepcija sukoba i faktora koji su do njega doveli.² Iskustva koja odstupaju od glavnog narativa postaju teško izreciva i vremenom nestaju. Rodno zasnovano i seksualno nasilje sa svim svojim duboko ličnim, ali i društvenim posledicama ponekad se ignoriše, pogrešno predstavlja ili namerno zamagljuje.³

Моје сјећање на Други свјетски рат

Томо Лучић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Нит дјетињства нит старости1

Даница Праштало — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Моје свједочење

Милица Сабљић — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Сјећање Стоје Стијак

Taња Стијак — Tue, 02 Jun 2026 00:00:00 +0200

Моја бака, Стоја Стијак, рођена је 1935. године у селу Влашковци код Козарске Дубице. Преминула је 2023. године. Њено сјећање забиљежила сам као вјечан помен и очување истине о страдању српског народа Козаре и Поткозарја.