Metodološki pristup veštačenju mobinga

Abstract

Nakon usvajanja zakonske regulative koja se odnosi na sprečavanje zlostavljanja na radu stvoreni su uslovi i
za pokretanje parničnih postupaka u tom smislu i sudskomedicinskog veštačenja mobinga. Ovo je prikaz prvog slučaja
sudskomedicinskog veštačenja u sudskoj praksi koje je dokazalo postojanje mobinga i kao takvo adekvatno presuđeno.
Da bi se odgovorilo zadatku koje je postavio sud na okolnosti veštačenja mobinga, neophodno je postaviti sledeće faze
rada:
• Pregled oštećenog,
• Intervju kod poslodavca,
• Detekcija i kvantifi kacija mobizirajućih aktivnosti,
• Određivanjeintenziteta mobizirajućih aktivnosti,
• Vreme zlostavljanja na radu,
• Određivanje količine mobinga,
• Rizik oštećenja zdravlja,
• Ukazivanje na uzročno - posledičnu vezu mobizirajućih aktivnosti oštećenja zdravlja osobe koja se smatra zlostavljanom
na radu,
• Umanjenje životne aktivnosti u periodu mobizirajućih aktivnosti, i
• Duševne patnje, bol i strah oštećenog u periodu mobizirajućihakcija.
Neophodan je multidisciplinarni pristup veštačenju. Mobing je vezan za radni proces i mora biti u polju interesovanja
specijaliste medicine rada, on ga prepoznaje, detektuje, evaulira i usmerava na prevenciju ili nastale posledice zbrinjava
u saradnji sa drugim specijalistima.
Konsultativnim specijalistima olakšan je rad kada raspolažu sa detektovanim mobizirajućim aktivnostima i njihovim trajanjem
kojese zajednički kvantifi kuju (Rizik oštećenja zdravlja)i ukazuje na na uzročno - posledičnu vezu mobizirajućih
aktivnosti oštećenja zdravlja radi izjašnjavanja o eventualnoj nematerijalnoj šteti: duševnom bolu, patnjama i strahu.