АУЈЕСКИЈЕВА БОЛЕСТ КОД ЛОВАЧКОГ ПСА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Authors

  • Срђан Глигорић Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Бања Лука, Босна и Херцеговина, Kоресподентни аутор: Срђан Глигорић, srdjan.gligoric@virs-vb.com
  • Драган Кнежевић Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Бања Лука, Босна и Херцеговина
  • Драган Касагић Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Бања Лука, Босна и Херцеговина
  • Димитрије Глишић Научни институт за ветеринарство Србије, Београд, Србија
  • Дарко Маринковић Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине, Београд, Србија

DOI:

https://doi.org/10.7251/VETJSR2401201G

Abstract

Аујескијева болест (лажно бјеснило) је акутно, контагиозно, вирусно обољење, прије свега свиња, а затим и других врста домаћих и дивљих животиња, које изазива херпесвирус свиња тип 1. Код свиња зараза је ензоотског карактера, са високом стопом леталитета при првом уласку вируса у запате и карактерише се енцефалитисом и високом стопом морталитета код прасади, пнеумонијом код старијих и абортусима код супрасних крмача. Обољење се код секундарних домаћина јавља спорадично и праћено је кратким инкубационим периодом и фаталним исходом. Карнивори се заразе у директном или индиректном контакту са свињама и ингестијом сировог или термички недовољног обрађеног меса и унутрашњих органа, а код њих се карактерише неуролошким поремећајима у виду пруритуса до аутомутилације. У раду је описан случај Аујескијеве болести на територији града Теслић у 2024. години, код ловачког пса расе Плот, који је током лова дошао у директан физички контакт са дивљом свињом, као и лешом одстрељене животиње. Иницијални знаци болести су се појавили након 24 часа у виду инапетенце, фебре и повраћања. Након иницијалних знакова, услиједили су неуролошки поремећаји испољени у виду нагињања главе на страну, хиперсаливације и пруритуса, који је прогредирао до аутомутилације у предјелу главе. Угинуће је услиједило након 36 часова од појаве неуролошких поремећаја. Макроскопским прегледом су уочене лезије на кожи главе и врата, хиперемија конјунктива, генерализована лимфаденопатија, хиперемија плућа, можданица и мозга. Установљена је и дилатација желуца са торзијом слезине на десно, највјероватније као посљедица акутног шока и бола. Хистопатолошком анализом утврђен је негнојни менингоенцефалитис који се карактерисао дискретним периваскуларним мононуклеарним инфилтратом и периваскуларним крвављењима у великом мозгу, те глиозом, сателитозом и неуронофагијом у продуженој мождини, као и налазом интрануклеарних еозинофилних инклузија у неуронима продужене мождине. Резултати молекуларне анализе можданог ткива и ткива из лезија коже, применом qPCR методе доказали су присуство нуклеинске киселине херперсвируса свиња тип 1 у испитиваним узорцима. Спорадично инфицирање ловачких паса може да указује на циркулацију вируса у популацији дивљих свиња у Републици Српској.

Downloads

Published

2025-06-02