ЕПИЗООТИОЛОШКА СЛУЖБА ‒ ЈЕДАН ОД ОСНОВНИХ СТУБОВА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

Abstract

Факултет ветеринарске медицине представља један од факултета који пру-
жају практична знања и вештине, а планови и програми појединих предмета
дају солидну основу да по дипломирању лекар ветеринарске медицине зна да
постави сумњу на неку заразну и паразитску болест, обави хируршку операцију,
анализира резултате дијагностичких испитивања телесних флуида, уведе жи-
вотињу у анестезију, обави телење, анализира резултате испитивања квалите-
та сточарских производа, апликује терапију у зависности од дијагнозе и потре-
ба животиња, саветује сточара у вези технологије узгоја и биосиурносних мера
итд. Кроз сваки од наведених (и ненаведених) послова, провлачи се један зајед-
нички именитељ. Наиме, појединачни случајеви тј. пацијенти и најчешће пози-
тиван исход третмана, не би значили пуно ако се не би анализовали са стано-
вишта правилности и учесталости појављивања болести и успеха спроведених
мера. Као лекари ветеринарске медицине, често у помоћ позивамо статисти-
чаре који нам са мање или више успеха, користећи статистичке методе, објас-
не како се појединачни случајеви болести уклапају у целу слику односа епизо-
отиолошких детерминанти: узрока (микроорганизма), пријемчиве врсте жи-
вотиња (макроорганизма) и спољашњег фактора. Међутим, биолошки закони
који представљају основу ветеринарске медицине често или нису до краја по-
знати или по природи ствари нису елементи које статистичари уче. Отуда је од
великог значаја да сваки лекар ветеринарске медицине буде и епизоотиолог и
да на основу својих искустава (рада), покуша да пронађе закономерности поре-
мећаја здравља, производних карактеристика и добробити у популацијама жи-
вотињских врста као и да установи који су то фактори који утичу на појаву ових
поремећаја, а са циљем изналажења мера за њихово уклањање и/или смањењe
штета.
Имајући у виду професионални профил епизоотиолога, може да се каже да
епизоотиолошка служба обједињује податке о поремећајима здравља, произ-
водних карактеристика и добробити животиња и има задатак да анализује до-
бијене информације, предлаже и спроводи мере за контролу, сузбијање и иско-
рењивање пре свега заразних болести. Епизоотиолошка служба је у највећем
броју случајева (земаља) организована и повезана како по вертикали тако и
хоризонтално. Свакако, основа су ветеринари на терену који, поред власника
и држаоца животиња, први постављају сумњу на присуство неког поремећаја
здравља. Следећи ниво су ветеринарски инспектори и епизоотиолози који се
налазе у оквиру специјализованих дијагностичких ветеринарских института.
На врху епизоотиолошке пирамиде налази се оделење у оквиру Управе за ве-
терину које обједињује податке са терена али и тесно сарађује са осталим оде-
лењима Управе. На тај начин, омогућава се да се епизиоотиолошка служба при-
купља податке не само о заразним и паразитским болестима које често имају
зоонотски потенцијал, већ и информације о поремећајима у продуктивности,
подизању квалитативног и квантитативног стандарда производа животињског
порекла и ризика по добробит животиња. Исто тако, епизоотиолошка служба
у оквиру Управе за ветерину сарађује са Међународним Уредом за епизоотије
(ОИЕ), поштујући принципе и критеријуме за размену података и међусобно из-
вештавање Уреда и земаља чланица ОИЕ-а. Епизоотиолошка служба сарађује и
са епидемиолошком службом у циљу контроле и сузбијања зооноза.