PRIMENA POJEDINIH IMUNOSTIMULATORA U VETERINARSKOJ MEDICINI

Abstract

U ovom revijalnom radu su izneta savremena shvatanja mehanizama delovanja,
uloga i mogućnosti primene imunostimulatornih supstanci u veterinarskoj medicini.
Imunofarmakologija je ne tako nova grana farmakologije, nastala iz sve očiglednije
potrebe da se lekovima i drugim prepratima utiče na funkcije imunskog sistema, kako
ljudi tako i životinja. U veterinarskoj medicini inunostimulatori imaju poseban značaj
zbog toga što postoji stalna potreba za zaštitom zdravlja životinja u uslovima intenzivne
proizvodnje. Jedan od najvećih problema u primeni imunomodulatornih supstanci
leži u činjenici da jedna te ista supstancija, u zavisnosti od načina i režima doziranja,
može delovati imunosupresivno ili imunostimulatorno. Ovi efekti zavise i od trenutnog
funkcionalnog stanja imunskog sistema samog pacijenta. Osim prikaza literaturnih
podataka, izneta su i sopstvena iskustva autora proizašla iz brojnih laboratorijskih
ispitivanja i ogleda na farmama. Ona se pre svega odnose na primenu manan-oligosaharida
u povećanju stepena resorpcije kolostralnih imunoglobulina kod teladi i prasadi,
primenu manan-oligosaharida u terapiji puerperalne disgalakcije krmača, primenu
ekstrakta goveđeg timusa kod pacova sa imunosupresijom izazvanom jonizujućim
zracima, primenu ekstrakta zida Mycobacterium phlei (Mcb. phlei) u poboljšanju
reproduktivnih rezultata krmača, primenu ekstrakta ostriga u terapiji endometritisa
krava i primenu visokih doza vitamina C u terapiji subkliničkih oblika mastitisa mlečnih
krava. Takođe je opisana i imunomodulatorna uloga antihelmintika levamizola ispitana
na modelu eksperimentalnog autoimunog encefalomijelitisa pacova kao i uticaj
ekstrakta kukureka (Helleborus odorus Waldst et Kit) na nespecifične odbrambene
mehanizme pacova.