ДЕКЛАРИСАЊЕ МЕСА – МИШЉЕЊЕ И ПОВЕРЕЊЕ ПОТРОШАЧА

Abstract

Један од главних циљева мера безбедности хране је повећање поверења потрошача у храну уопште, а месо нарочито, те се стога потрошачу путем декларисања пружају информације о квалитету и безбедности меса. Поверење потрошача и безбедност хране постали су централно питање у ланцу исхране. Недавни развоји у области обележавања, следљивости и шема осигурања квалитета нуде широке токове информација доступних потрошачу. Декларисање је данас један од најпоузданијих начина информисања потрошача о квалитету хране. За потребе овог истраживања подаци су прикупљени анкетирањем 1.000 потрошача са подручја Бања Луке и Градишке. Резултати овог испитивања показују да највећи део потрошача (98,1%) сматра да месо треба да има декларацију и статистички најважнија (p<0,05) информација на декларацији јесте рок трајања (75,8% одговора) у односу на остале информације (хранљивост, начин производње, земља порекла). За потрошаче је, такође, значајан и начин паковања меса (45,3% одговора). Такође, утврђене су статистичке значајности разлика (p<0,05) у одговорима о поверењу у инфомације о безбедности/квалитету меса добијених на различите начине (месар, продавац, рођак, познаник, кулинар). Испитани потрошачи највише верују информацијама о безбедности/квалитету меса добијених од лекара/нутриционисте (53,1%), а најчешће неутралан однос имају према информацијама добијеним од удружења за заштиту потрошача (41,9%). Није довољно разјашњено који тип информација потрошачи највише траже на декларацијама, нарочито када је питању месо и производи од меса, због чега је оправдано континуирано испитивање потрошача, укључујући социолошке и економске факторе, шта их мотивише да купују, које карактеристике квалитета захтевају и којим изворима информисања највише верују.