ВЕТЕРИНАРСКИ ЖУРНАЛ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS
<p>„Ветеринарски журнал Републике Српске” је научно-стручни часопис ЈУ Ветеринарског института Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Бања Лука. Часопис је основан 2001. године од стране Друштва ветеринара Републике Српске. Излази два пута годишње. Штампа се у 300 примјерака, а доступан је и <em>on-line </em>на интернет страници Института: <a href="http://www.virs-vb.com/" target="_blank">www.virs-vb.com</a></p>NULRSen-USВЕТЕРИНАРСКИ ЖУРНАЛ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ1840-2887PROMJENA FREKVENCE PULSA KONJA KAO INDIKATOR STRESA UZROKOVANOG UTOVAROM U PREVOZNO SREDSTVO
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10661
<p>Transport i utovar u prevozno sredstvo je potencijalni izvor stresa za konje, što posljedično može dovesti do narušavanja koncepta dobrobiti životinja. Cilj istraživanja bio je da se ispita prisustvo stresne reakcije konja tokom utovara u prevozno sredstvo, iskazane kroz promjenu frekvence pulsa, kao indikator stresne reakcije. Istraživanjem je obuhvaćeno 25 konja, starih između 4 i 20 godina. Verifikacija frekvence rada srca sprovedena je uz upotrebu veterinarskog stetoskopa sa dvostranom membranom i kontrolisana uz pomoć mjerača rada srca. Tokom mirovanja u štali (prvo mjerenje) ustanovljena je frekvenca pulsa između 29 i 40 otkucaja u minuti. Drugo mjerenje izvršeno je u momentu utovara, kada su konji zakoračili na utovarnu rampu prevoznog sredstva, te je ustanovljena frekvenca pulsa između 42 i 72 otkucaja u minuti. Rezultati t-testa ukazuju na postojanje statistički značajne razlike u frekvenci pulsa između prvog i drugog mjerenja. Rezultati ovog istraživanja ukazuju da utovar konja u prevozno sredstvo može uzrokovati stres, koji se manifestuje povećanjem frekvence pulsa. Sklonost konja da lako stvaraju navike omogućava njihov trening s ciljem smanjenja nivoa stresa prilikom utovara u prevozno sredstvo, što može doprinijeti poboljšanju dobrobiti konja, a u isto vrijeme smanjiti nivo stresa i rizik od povreda konja i osoblja.</p>Predrag ILIĆStoja JOTANOVIĆSlaven GRBIĆJasmin KAZAZOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301318IPATOGENEZA LAMINITISA MLEČNIH KRAVA
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10658
<p>Hromost je najraniji ali i najvažniji klinički simptom oboljenja akropodijuma goveda. Prema literaturnim podacima u 90% slučajeva uzrok hromosti je lokalizovan u papcima, a u 10% slučajeva je u drugim anatomskim delovima ekstremiteta. Patološki proces je u 88% slučajeva ispoljen na zadnjim ekstremitetima. Laminitis predstavlja aseptično zapaljenje korijuma papaka. Kao uzroci nastanka ovog oboljenja, pored mehaničkog preopterećenja papaka, navode se i toksični uzroci. Duže davanje lako svarljive koncentrovane hrane, stvaranje acidoze u buragu, nagla promena hrane, posebno ishrana zelenim ječmom, ovsem, sveže pokošenim mladim leguminozama i ishrana plesnivom hranom, mogu dovesti do pojave laminitisa. Laminitis je često rezultat uticaja velikog broja činioca, kao što su metabolički i digestivni poremećaji, porođaj stres, mastitis, metritis, dislokacija sirišta, ležište bez ili sa vrlo malo prostirke, nemogućnost kretanja, pregojenost i loš menadžment ishrane. Obrok koji dovodi do acidoze dovodi i do laminitisa. Takav obrok je vrlo težak za korekciju, kada se najveći procenat hraniva u obroku sastoji od ugljenohidratnih materija. Smatra se da vazoaktivne materije (histamin), koje ulaze u krvotok iz buraga, dovode do oštećenja korijuma papaka. Metabolički poremećaj nastaje usled niskog pH sadržaja buraga i lančano dolazi do patofizioloških poremećaja, koji na kraju rezultuju ishemijom korijuma papaka i klinički manifestnim laminitisom (odlaganjem nogu zbog bola, a ponekad i prinudnog ležanja). Veruje se da osim histamina i bakterijski endotoksini, mlečna kiselina i druge biološki aktivne materije doprinose nastanku ovog oboljenja. Primena osnovnih principa ishrane muznih krava mogu prevenirati pojavu laminitisa samim tim i pojavu ekonomskih gubitaka usled hromosti.</p>Jovan BOJKOVSKISreten NEDIĆSveta ARSIĆIvan VUJANACRadiša PRODANOVIĆAleksandra MITROVIĆMiloje ĐURIĆDejan BUGARSKINikolaos K. PANOUSISEmmanouil KALAITZAKISMilan NINKOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301295BФОСФАТИ И НИТРИТИ – НАЈЧЕШЋЕ КОРИШЋЕНИ АДИТИВИ У ИНДУСТРИЈИ МЕСА
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10656
<p>Прехрамбени адитив је свака супстанца која се, без обзира на њену храњиву вриједност, не користи као храна, нити представља карактеристичан састојак хране, али се из технолошких разлога додаје храни у току производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања, тако да директно или индиректно преко својих међупроизвода постаје или може да постане састојак хране. Захваљујући вишеструкој улози у индустрији меса, најчешће коришћени адитиви су нитрити и фосфати. Према Правилнику о адитивима у храни (Службени гласник Републике Српске, 96/20), максимално дозвољена количина фосфорне киселине и фосфата (Е 338 - Е 452), која се може додати производима од меса појединачно или у комбинацији (изражена као Р2О5), износи 5 g/kg. У многим студијама спомиње се повезаност између високог уноса фосфатних адитива и разних обољења код човјека. Нитрити су конзерванси који се додају производима од меса ради побољшања квалитета, трајности и безбједности производа и у највећем броју производа од меса не смију се додати у количини већој од 150 mg/kg. Због могућности настајања канцерогених нитрозамина под одређеним условима у производима од меса, постоји потенцијална опасност по здравље људи. Циљ истраживања био је да се одреди садржај резидуалног нитрита и додатих фосфата (изражени као фосфор пентоксид Р2О5) у производима од меса који потичу са тржишта Републике Српске (Босне и Херцеговине) и усаглашености са захјевима регулативе. Резултати истраживања су показали да су утврђене количине резидуалног нитрита и додатих фосфата биле у оквиру дозвољених граница за додавање у различите категорије и врсте производа од меса према важећој регулативи. То потврђује адекватну примјену нитрита и фосфата и здравствену исправност производа. У циљу заштите здравља потрошача важно је континуирано праћење употребе фосфата и нитрита у индустрији меса.</p>Биљана ПЕЋАНАЦДраго Н. НЕДИЋБојан ГОЛИЋ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301270PЕФЕКАТ ЕТАРСКИХ УЉА НА ПАТОГЕНЕ БАКТЕРИЈЕ ПОРЕКЛОМ ИЗ МЕСА
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10653
<p>Месо је нутритивно вредна намирница, због чега је склона микробиолошкој контаминацији и квару. Главне, храном преносиве патогене бактерије, као што су Salmonella spp., Listeria monocytogenes и Yersinia enterocolitica, често се повезују са месом. Ови узрочници се налазе на врху листе пријављених зооноза код људи. Како би се повећао микробиолошки квалитет меса, последњих деценија су у употреби алтернативне супстанце, између осталог и етарска уља, једињења добијена екстракцијом из биљака, које чине “безбедну” алтернативу хемијским и синтетским адитивима, у циљу постизања антимикробних и антиоксидативних ефеката. Многа истраживања приказују антибактеријско дејство етарских уља. Ефекат деловања етарских уља на бактерије огледа се у инхибицији њиховог раста (бактериостатски ефекат) или њиховој деструкцији (бактерицидни ефекат). У овом раду приказана су комерцијално доступна етарска уља препозната као безбедна за прехрамбену употребу, њихова антибактеријска дејства против храном преносивих бактерија у in vitro условима, механизми деловања ових етарских уља на Грам позитивне и Грам негативне бактерије, као и њихова примена на моделу меса.</p>Сузана ВИДАКОВИЋ КНЕЖЕВИЋЈелена ВРАНЕШЕВИЋСлободан КНЕЖЕВИЋЗоран РУЖИЋДубравка МИЛАНОВСунчица КОЦИЋ-ТАНАЦКОВНеђељко КАРАБАСИЛ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301246VСАВРЕМЕНЕ СТРАТЕГИЈЕ КОНТРОЛЕ ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНИХ НЕМАТОДА КОД ОВАЦА
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10649
<p>Гастроинтестиналне нематоде представљају веома значајне паразите домаћих животиња, нарочито код малих преживара. Код оваца обољења најчешће имају субклиничан ток са смањењем телесне масе и производње, а понекад може доћи и до видљивих клиничких симптома попут анорексије, анемије, јаке дијареје и губитка протеина што све заједно може довести и до угинућа. Комерцијални лекови попут бензимидазола и макроцикличних лактона су се деценијама са успехом користили за контролу ових паразита. Међутим, нерационална примена ових лекова је довела до развоја антихелминтичке резистенције, опадања њихове ефикасности и последичних економских губитака који угрожавају одрживост гајења оваца. Поред тога, примена комерцијалних препарата је повезана и са резидуама које остављају у животињским производима и животној средини, а присутан је и раст цене ових препарата. Због тога се активно трага за новијим стратегијама за контролу ових паразита, а у циљу успостављања интегрисаног приступа који подразумева примену више различитих стратегија. Са једне стране, ту спадају стратегије рационалне примене комерцијалних препарата заснованих на рефугији (циљани третмани, циљани селективни третмани), као и комбинација и ротација антихелминтика из различитих хемијских група. Са друге стране, интегрисан приступ подразумева и употребу различитих алтернативних стратегија попут генетске селекције животиња природно отпорних на нематоде, рационалног управљања пашњацима, избалансиране исхране уз допунска хранива, биолошке контроле (употреба гљива, бактерија и слично), развоја вакцина као и употребе ботаничких препарата (биљака и њихових производа попут екстракта и етарских уља). Различита истраживања су доказала ефикасност наведених стратегија у контроли гастроинтестиналних нематода оваца, при чему се најбољи резултати постижу њиховом комбинованом применом. На овај начин је могуће успорити развој и ширење антихелминтичке резистенције, као и постићи одрживу контрола ових паразита и смањење економских губитака.</p>Филип ШТРБАЦСлободан КРЊАЈИЋДрагица СТОЈАНОВИЋРадомир РАТАЈАЦ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301209SВЕКТОРСКЕ ЗООНОЗЕ КОЈЕ МОГУ ДА УГРОЗЕ РЕГИОН ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10645
<p>Први Факултет ветеринарске медицине основан је у Француској (Лион) 1762. године, у намери да се спрече циклични таласи појављивања куге говеда почетком 18. века у Европи. Три века касније сведоци смо да инфективне болести и у оквиру њих зоонозе, не само да не могу да се искорене у регионима где се појављују ензоотски већ и да њихово ширење представља реалну претњу и за удаљене регионе света. Посебан сегмент науке о заразним болестима чини група зооноза које се преносе векторима. Ради се о бројним инфективним болестима животиња и људи, чији се узрочници преносе инсектима и артроподама при чему се у неким случајевима, вектори појављују као прави домаћини и резервоари изазивача зооноза. До пре две деценије појава грознице Западног Нила (West Nile fever) у регионима света где се ова зооноза појаљивала ензоотски и ендемски (на пример Афрички континент), није заокупљала пажњу епизоотиолога и епидемиолога. Међутим, ова заразна болест је у протеклих двадесетак година у нашем региону изазвала обољевање значајног броја људи, а у неким случајевима исход је био фаталан. Аналогно примеру грознице Западног Нила, може да се претпостави да већи број зооноза које се преносе векторима, практично „куца на врата“ региона југоисточне Европе. Тај регион може да се сматра пуфер зоном где са стране југа и истока постоје мање или више удаљени региони где се ензоотски појављују до сада „егзотичне“ зоонозе и из ког правца може да се очекује продор вектора, а са њима и изазивача инфективних обољења које преносе. Потенцијал трансмисије векторских зооноза се пре свега односи на обољења која преносе инсекти и артроподе. У случају инсеката могао би да се очекује нагли продор на пример, грознице Рифтске долине (Rift valley fever), инфекције Chikungunya вирусом (Chikungunya), јапанског енцефалитиса (Japanese encephalitis) или жуте грознице (Yellow fever). Борба са оваквим зоонозама пре свега треба да се заснива на контроли вектора. За неке од ових зооноза већ постоје развијене вакцине за употребу у хуманој (на пример Јапански енцефалитис) и ветеринарској (на пример грозница Западног Нила) медицини. У случају да се ради о зоонозама које се преносе артроподама (Конго-Кримска хеморагична грозница, крпељски енцефалитис), очекује се да се зараза шири полако али стабилно, при чему већи значај имају дијагностичка испитивања и примена метода присмотре и надзора присуства у врстама животиња које могу да буду индикатори присуства обољења. У раду су приказани основни механизми у трансмисији векторских зооноза као и поједине заразне болести које се преносе инсектима и артроподама, а које имају значајан потенцијал да угрозе регион југа и истока Европе.</p>Мирослав ВАЛЧИЋАна ВАСИЋДраго НЕДИЋ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301156VИСТРАЖИВАЊЕ О МИШЉЕЊУ СТУДЕНАТА ПРВЕ И ЗАВРШНЕ ГОДИНЕ ФАКУЛТЕТА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ О ПРАВИМА И ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10635
<p>У данашње време улога животиња у друштву је промењена. Животиње се више не посматрају као власништво, већ као жива бића. Када је у питању ветеринарска медицина, такође постоје промене у интересовањима између мушкараца и жена, као и професионалним преференцијама. Студије су показале да пол и брига за добробит животиња такође утичу на ниво забринутости за здравље животиња. Циљ овог истраживања био је да се процени разлика у мишљењу између студената прве и завршне године ветеринарске медицине у односу на етичке дилеме и добробит животиња. У истраживање је укључено укупно 200 студената ветеринарске медицине прве и завршне године. Survey Monkey је коришћен за прикупљање информација, а анкета се састојала од десет питања. Резултати су подељени на демографске податке, етичке дилеме у области права животиња и мишљење о еутаназији. Није установљена статистички значајна разлика између односа полова и места одрастања испитиваних студената. Скоро половина студената прве године (49%) исказала је жељу да ради са социјалним животињама, а само 11% са фармским животињама. Када је реч о студентима завршне године, већина њих такође жели да ради са социјалним животињама (36%), али постоји и интересовање за рад са фармским животињама (20%). На разлике у мишљењу о правима животиња и еутаназији више је утицао пол студената у поређењу са годином студија. Истраживање је показало да у популацији студената постоји смањена заинтересованост за бављење праксом фармских животиња, и да је то област којој треба посветити више пажње. Такође, неопходно је више усмеравати студенте за области њиховог интересовања током студирања, да би када стекну диплому могли одмах знати у којој области ветеринарске делатности желе да раде.</p>Дајана ДАВИТКОВБранислав ВЕЈНОВИЋВишња ЈОВАНОВИЋДарко ДАВИТКОВСофија ШОЛАЈАЈелена АЛЕКСИЋ РАДОЈКОВИЋ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJSR2301041DЗНАЧАЈ ЦЕРУЛОПЛАЗМИНА И Ц-РЕАКТИВНОГ ПРОТЕИНА КАО МОГУЋИХ БИОМАРКЕРА У ДИЈАГНОСТИЦИ МИКСОБОЛИЈАЗЕ ИЗАЗВАНЕ СА Myxobolus cerebralis КОД КАЛИФОРНИЈСКЕ ПАСТРМКЕ (Oncorhynchus mykiss)
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10632
<p>Myxobolus cerebralis је узрочник једне од најопаснијих болести (вртичавост) код салмонида. Припада подфилуму Myxozoa за који је најпријемчивија калифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss). Протеини акутне фазе, као есенцијалне компоненте нормалне хомеостазе, потпуно су изучени и користе се као дијагностички и прогностички маркер за процену инфекције и запаљинских процеса код људи и животиња. Када је у питању патологија риба, значај и функција протеина акутне фазе још увек није у потпуности утврђена. Додатно, с обзиром да је, због недостатка специфичних дијагностичких тестова, паразитске инфекције теже дијагностиковати од бактеријских и вирусних, промена концентрације неких од протеина акутне фазе би се могла користити као алтернативни биомаркер за миксоболијазу. Да би се разумео дијагностички значај протеина акутне фазе код риба и да би се разликовале њихове вредности код различитих типова поремећаја неопходна су даља истраживања. У овој студији испитана је промена вредности церулоплазмина и Ц-реактивног протеина након инфламације изазване природном инфекцијом са Myxobolus cerebralis код калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss). Мерења су спроводена биохемијским и ензимским имуносорбентним тестом. Материјал за испитивање је укључивао болесне калифорнијске пастрмке са стопом морталитета од 45%. У будућности, протеини акутне фазе имају реални потенцијал да буду широко коришћени у дијагностиковању различитих болести код риба, јер промена њихове вредности може допринети бољој дијагностици и лечењу, поготово када се промене јављају у току болести. Концентрација Ц-реактивног протеина код пастрмке може да послужи као индикатор здравственог стања. Потребна су додатна истраживања у циљу бољег разумевања дијагностичког значаја протеина акутне фазе код риба и тумачења различитих вредности концентрација код различитих поремећаја.</p>Dimitrinka ZAPRYANOVACigdem URKUGalin NIKOLOVAlexander ATANASOFF
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJSR2301023ZВОДА У ИНДУСТРИЈИ ХРАНЕ – МИКРОБИОЛОШКИ ОСВРТ
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10630
<p>Вода се користи на различите начине у производњи хране, чиме постаје дио хране. Вода за прање у прехрамбеној индустрији може бити извор бактеријске контаминације и додатно угрозити квалитет и безбједност хране. Истраживањем су обухваћени узорци воде која се користи у прехрамбеној индустрији. Испитивање обухвата 192 узорка, од којих је 75% из водовода, а 25% из бунара. Лабораторијско испитивање воде вршено је методама BAS EN ISO 6222, BAS EN ISO 9308 и BAS EN ISO 7899-2. Циљ истраживања је утврђивање микробиолошког статуса воде у прехрамбеној индустрији. Истраживањем је утврђено 79,69% задовољавајућих узорака и 20,31% незадовољавајућих узорака воде. У односу на испитиване параметре, у 12,50% узорака утврђен је повећан број микроорганизама на 22°С, а у 10,42% узорака утврђен је повећан број микроорганизама на 37°С. Када су у питању индикатори хигијене, 8,85% незадовољавајућих узорака је било због присуства цријевних ентерокока, а 5,73% незадовољавајућих узорака због присуства Escherichia coli и колиформа. С обзиром на присуство колиформних бактерија, Escherichia coli и цријевних ентерокока у води која се користи у прехрамбеној индустрији, постоји ризик од микробиолошке контаминације хране путем воде. Ово је посебно значајно с обзиром на удио бунарске воде у односу на укупну воду која се користи у индустрији хране.</p>Бојан ГОЛИЋДраго Н. НЕДИЋБиљана ПЕЋАНАЦ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJSR2301005GМИКРОБИОЛОШКА ЧИСТОЋА У ЛАНЦУ ХРАНЕ
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10643
<p>Поред микробиолошких критеријума за храну (критеријуми безбједности хране и критеријуми хигијене у процесу производње), микробиолошки критеријуми чистоће су веома важна карика у микробиологији ланца хране. Узорци брисева опреме, уређаја, прибора, радних површина, радне одјеће и руку радника у производњи, преради и промету у објектима и превозним средствима који долазе у контакт с храном, гдје постоји опасност од појаве и ширења заразне болести, коришћени су за испитивање. Испитивани узорци потичу из објеката за производњу, прераду и дистрибуцију хране, ресторана и других угоститељских објеката у којима се служи храна, објеката у области васпитања, образовања и социјалне заштите (објекти за смјештај лица) и превозних средстава која долазе у контакт с храном. Испитивање је обављено током 2020. године и обухватило је 2.958 узорака. Лабораторијско испитивање узорака брисева вршено је методама BAS EN ISO 4833-1:2014, BAS EN ISO 21528-2:2018, BAS EN ISO 11290-1:2018 и BAS EN ISO 6579-1:2018. Циљ истраживања је да се процијени стање микробиолошке чистоће у ланцу хране. Од укупног броја испитаних узорака брисева, 94,22% је било задовољавајуће, а 5,78% је било незадовољавајуће. Посматрано у односу на укупан број испитаних узорака, 77,19% узорака је било незадовољавајуће због повећаног броја аеробних микроорганизама на 30°С, а 22,81% због повећаног броја Enterobacteriaceae. Патогени Salmonella spp. и Listeria monocytogenes нису изоловани ни у једном узорку бриса. Добијени резултати указују да је општи ниво хигијене у производњи и дистрибуцији хране на високом нивоу, посебно због одсуства патогена Salmonella spp. и Listeria monocytogenes, али да и даље постоји ризик од контаминације Enterobacteriaceae, које су индикатори хигијена процеса производње.</p>Бојан ГОЛИЋДраго Н. НЕДИЋДраган КАСАГИЋАмела ЈАМАКОВИЋ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJSR2301130GВЕРИФИКАЦИЈА И ПРОЦЈЕНА МЈЕРНЕ НЕСИГУРНОСТИ HPLC МЕТОДЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ КОЛИЧИНЕ ХИСТАМИНА У РИБИ И ПРОИЗВОДИМА ОД РИБЕ
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10641
<p>Циљ рада је приказати експерименталне резултате добијене при верификацији HPLC методе утврђивања садржаја хистамина у риби и производима од рибе за три врсте риба и производа од рибе и процијењену мјерну несигурност методе. Метода за утврђивање количине хистамина у риби и производима од рибе верификована је према BAS EN ISO 19343:2017. Оцијењени су сљедећи параметри верификације методе: утицај матрикса/линеарност, лимит квантификације, тачност, прецизност и процијењена је мјерна несигурност методе за три врсте рибе (туну, скушу и сардину). Доказана је линеарност у распону концентрација од 0 mg kg-1 до 500 mg kg-1 са коефицијентима корелације од 0,9925 до 0,9999. Лимит квантификације за све три врсте рибе износи 10 mg kg-1. Тачност је оцијењена анализом контролних материјала преко искориштења и просјечна вриједност износи 96,61%. Прецизност је оцијењена у условима поновљивости и обновљивости на три концентрациона нивоа за три врсте рибе и изражена је као лимит поновљивости r и лимит обновљивости R. Лимити обновљивости R за туну износе 15,96 до 24,89%, за скушу 12,80 до 23,04%, а за сардину од 10,25 до 32,17%. Мјерна несигурност процијењена је на три концентрациона нивоа 25 mg kg-1, 100 mg kg-1 и 220 mg kg-1 и износи респективно за туну 17,78 mg kg-1, 11,40 mg kg-1 и 13,88 mg kg-1, за скушу 16,46 mg kg-1, 12,56 mg kg-1 и 9,14 mg kg-1, а за сардину 22,98 mg kg-1, 12,70 mg kg-1 и 7,32 mg kg-1. Добијени резултати параметара верификације усаглашени су с прописаним и препорученим критеријумима прихватљивости, те потврђују да је метода испитивања довољно поуздана и лабораторија је може користити у рутинском раду.</p>Јелена АНИЧИЋМилијана ГОЛИЋБиљана ПЕЋАНАЦ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJSR2301106AOSJETLJIVOST BAKTERIJSKIH SOJEVA IZOLOVANIH U SLUČAJEVIMA MASTITISA KRAVA NA ANTIBIOTIKE I ETERIČNA ULJA
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10637
<p>Mastitis je upalna reakcija vimena koju uzrokuju mikroorganizmi odnosno hemijske ili mehaničke povrede. Bakterijske mastitise uzrokuje nekoliko vrsta bakterija, koji se dijele u dvije glavne grupe: kontagiozni mastitisi uzrokovani sa Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae, Streptococcus dysgalactiae, Mycoplasma bovis i mastitisi uzrokovani ubikvitarnim bakterijama Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa ili Proteus spp. Trenutno se umjesto upotrebe antibiotika traže nove strategije za smanjenje ovog kliničkog zdravstvenog problema. Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje osjetljivosti bakterijskih sojeva uzročnika mastitisa na antibiotike i eterična ulja origana (Origanum compactum, Origanum majorana) i timijana (Thymus serpyllum). Tokom ispitivanja korišteni su uzorci sekreta vimena muznih krava sa područja Kalesije i Gradačca, dobiveni mašinskim i ručnim načinom. Ispitano je ukupno 200 uzoraka mliječnih krava u različitim periodima laktacije i starosti. Kontrola mastitisa obuhvatala je određivanje broja somatskih stanica u mlijeku Kalifornija mastitis testom, odnosno brojanje somatskih stanica na Fossomatik aparatu, nakon čega su svi uzorci sa povećanim brojem somatskih stanica mikrobiološki ispitani. Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja može se zaključiti da postoje opravdani razlozi zbog kojih treba razmotriti upotrebu eteričnih ulja kao alternativu upotrebe aantibiotika u terapiji životinja oboljelih od mastitisa.</p>Sajma HUREMOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJSR2301059HUPUTSTVO AUTORIMA
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10676
<p>...</p>
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-2AFILIJACIJA
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10674
<p>...</p>
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-2OBIM I POLITIKA
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10675
<p>...</p>
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-2CHANGE OF PULSE FREQUENCY IN HORSES AS AN INDICATOR OF STRESS CAUSED BY LOADING INTO THE TRAILER
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10659
<p>Transport and loading into a trailer is a potential source of stress for horses, which can consequently undermine the concept of animal welfare. The study aimed to determine the presence of stress reaction in horses during the loading into the trailer, expressed through a change in pulse frequency as an indicator of stress reaction. The study included 25 horses between the ages of 4 and 20. Heart rate verification was performed using a veterinary stethoscope with a double-sided membrane and controlled by a heart rate monitor. When the horses were resting in the stable (first measurement), a pulse frequency of 29 to 40 bpm was found. The second measurement was performed at the moment of loading when the horses stepped onto the loading platform of the trailer, and pulse frequency values from 42 to 72 bpm were found. The results of the t-test indicate that there is a statistically significant difference in the pulse frequency between the first and second measurements. The results of this study indicate that loading horses into the trailer can cause stress, which is manifested by an increase in pulse frequency. The tendency of horses to easily form habits allows their proper training to reduce the level of stress while loading into trailers, which would contribute to improving the well-being of horses, and at the same time contribute to reducing stress and the risk of injury to horses and staff.</p>Predrag ILIĆStoja JOTANOVIĆSlaven GRBIĆJasmin KAZAZOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJEN2301333IPATHOGENESIS OF LAMINITIS IN DAIRY COWS
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10657
<p>The lameness is the earliest but also the most important clinical symptom of the achropodium diseases in cattle. According to literary data, in 90% of cases, the cause of lameness is localized in the hooves, and in 10% of cases it is in other anatomical parts of the limb. In 88% of cases, the pathological process has been manifested at the hind limb. Laminitis is an aseptic inflammation of the corium of the hooves. In addition to the mechanical overloading of the hooves, the toxic causes are also addressed as the causes of this disease. Longer feeding with rapidly digested concentrate, rumen acidosis, sudden change of food components, especially diet with green barley, oat, freshly harvested young legumes and nutrition with molded food, can lead to laminitis. Laminitis is often the result of impact of a large number of factors, such as metabolic and digestive disorders, calving stress, mastitis, metritis, abomasal displacement, bedding without or with very little straw, inability to move, obesity and poor diet. The ration that leads to acidosis also leads to laminitis. Such a ration is difficult to correct in a case when the carbohydrates are present in highest percentage. Vasoactive substances (histamine), which enter the bloodstream from rumen, are considered to lead to damage of the hoof corium. Metabolic disorder is caused by a low pH of rumen, which leads to pathophysiological disorders, which eventually result in the ischemia of the hoof corium and clinically manifest laminitis (leg disposal due to pain, and sometimes forced lying). In addition to histamine and bacterial endotoxins, milk acids and other biologically active substances are believed to contribute to the onset of this disease. The application of basic principles of the nutrition of the lactating cows can prevent the appearance of laminitis and therefore the appearance of economic losses due to lameness.</p>Jovan BOJKOVSKISreten NEDIĆSveta ARSIĆIvan VUJANACRadiša PRODANOVIĆAleksandra MITROVIĆMiloje ĐURIĆDejan BUGARSKINikolaos K. PANOUSISEmmanouil KALAITZAKISMilan NINKOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJEN2301307BPHOSPHATE AND NITRITE - THE MOST COMMONLY USED ADDITIVES IN THE MEAT INDUSTRY
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10654
<p>Food additive is any substance that, regardless of its nutritional value, is not used as food, nor is a characteristic ingredient of food, but is added to food for technological reasons during production, processing, preparation, packaging, transport or storage. Thus, through its intermediate products, it becomes or can become a food ingredient. The most commonly used additives are nitrites and phosphates, due to their multiple role in the meat industry. According to the Regulation on food additives (Official Gazette of the Republic of Srpska, 96/20), the maximum accepted amount of phosphoric acid and phosphate (E 338 - E 452), which can be added to meat products individually or in combination (expressed as P2O5), is 5 g/kg. Many studies have confirmed the connection between a high intake of phosphate additives and various diseases in humans. Nitrites are preservatives that are added to meat products in order to improve the quality, durability and safety of the products, and they must not be added in an amount higher than 150 mg/kg in most meat products. Due to the possibility, under certain conditions, of the formation of carcinogenic nitrosamines in meat products, there is a potential danger to human health. The aim of the study was to determine the content of residual nitrite and added phosphates (expressed as phosphorus pentoxide P2O5) in meat products originating from the market of Republika Srpska (Bosnia and Herzegovina) and compliance with regulatory requirements. The results showed that the determined amounts of residual nitrite and added phosphates were within the acceptable limits for addition to different categories and types of meat products according to current regulations. This confirms that the application of nitrite and phosphate is adequate and that the product is healthy. In order to protect the health of consumers, it is important to continuously monitor the use of phosphates and nitrites in the meat industry.</p>Biljana PEĆANACDrago N. NEDIĆBojan GOLIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJEN2301283PTHE EFFECT OF ESSENTIAL OILS ON PATHOGENIC BACTERIA IN MEAT
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10652
<p>Meat is a nutritionally valuable food which is susceptible to microbiological contamination and spoilage. Major foodborne pathogenic bacteria, such as Salmonella spp., Listeria monocytogenes and Yersinia enterocolitica, are often associated with meat. These causative factors are at the top of the list of reported zoonoses in humans. In order to increase the microbiological quality of meat, alternative substances have been used in recent decades, including essential oils, compounds obtained by extraction from plants, which are a “safe” alternative to chemical and synthetic additives, in order to achieve antimicrobial and antioxidant effects. Many studies show the antibacterial effect of essential oils. The effect of essential oils on bacteria includes the inhibition of growth (bacteriostatic effect) or destruction of bacteria (bactericidal effect). This paper presents commercially available essential oils recognized as safe for use in food industry, their antibacterial effects against food-borne bacteria in vitro, the mechanisms of action of these essential oils on Gram-positive and Gram-negative bacteria, as well as their application on a meat model.</p>Suzana VIDAKOVIĆ KNEŽEVIĆJelena VRANEŠEVIĆSlobodan KNEŽEVIĆZoran RUŽIĆDubravka MILANOVSunčica KOCIĆ- TANACKOVNeđeljko KARABASIL
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJEN2301258VNOVEL STRATEGIES FOR THE CONTROL OF GASTROINTESTINAL NEMATODES IN SHEEP
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10648
<p>Gastrointestinal nematodes are very important parasites of domestic animals, especially in small ruminants. In sheep, diseases usually have a subclinical form with a decrease in body weight and production, and sometimes there can be visible clinical symptoms such as anorexia, anemia, severe diarrhea and protein loss, all of which together can lead to death. Commercial drugs such as benzimidazole and macrocyclic lactones have been successfully used for decades to control these parasites. However, the irrational application of these drugs has led to the development of anthelmintic resistance, a decrease in their effectiveness and consequent economic losses that threaten the sustainability of sheep breeding. In addition, the use of commercial preparations is also associated with the residues in animal products and the environment, and there is also an increase in the price of these preparations. For this reason, novel strategies for controlling of these parasites are actively seeking, with the goal of establishing an integrated approach that involves the application of several different strategies. On the one hand, these include strategies for the rational application of commercial preparations based on refugia (targeted treatments, targeted selective treatments), as well as the combination and rotation of anthelmintics from different chemical groups. On the other hand, an integrated approach implies the use of different alternative strategies such as genetic selection of animals naturally resistant to nematodes, rational management of pastures, balanced nutrition with supplementary nutrients, biological control (use of fungi, bacteria, etc.), development of vaccines as well as the use of botanical preparations (plants and their products such as extracts and essential oils). Various studies have proven the effectiveness of the mentioned strategies in the control of gastrointestinal nematodes of sheep, whereby the best results are achieved by their combined application. Thus, it is possible to slow down the development and spread of anthelmintic resistance, as well as achieve sustainable control of these parasites and reduce economic losses.</p>Filip ŠTRBACSlobodan KRNJAJIĆDragica STOJANOVIĆRadomir RATAJAC
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJEN2301227SТHE SIGNIFICANCE OF CERULOPLASMIN AND C-REACTIVE PROTEIN AS POSSIBLE MARKERS FOR THE DIAGNOSIS OF MYXOBOLOUS INFECTION CAUSED BY Myxobolus cerebralis IN RAINBOW TROUT (Oncorhynchus mykiss)
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10633
<p>Myxobolus cerebralis is the etiological agent of one of the most devastating diseases (Whirling disease) in salmonids. It belongs to subphylum Myxozoa which possesses the highest susceptibility to the rainbow trout (Oncorhynchus mykiss). Acute phase proteins as an essential component of normal homeostasis are well defined and are presently used as a diagnostic and prognostic marker in human and animal pathology for evaluation of infection and inflammation. In piscine medicine the importance and the function of acute phase proteins still has not been fully determined. Furthermore, parasitic infections are more difficult to diagnose than bacterial and viral infections due to the lack of specific diagnostic tools therefore the change in the levels of some acute phase proteins could possibly be used as an alternative marker for myxobolosis. Further research is still needed to develop an understanding of the diagnostic significance of acute phase proteins in fish and the differentiation of their values in different types of disorders. The present study evaluated the modulation of ceruloplasmin and C-reactive protein following inflammatory stimulus by natural infection of Myxobolus cerebralis in rainbow trout (Oncorhynchus mykiss). In the research, biochemical tests and enzyme-linked immunosorbent assay were carried out. The test material was a diseased rainbow trout with a mortality rate of 45%. In the future, acute phase proteins have a real potential to become widely used as diagnostic tools in piscine medicine, as the evaluation of their levels can help better diagnosis and treatment, especially when it occurs during illness. Measurement of C-reactive protein concentration in trout may be used useful as a bioindicator of the health condition of this species. Further research is still needed to develop an understanding of the diagnostic significance of acute phase proteins in fish and the differentiation of their values in different types of disorders.</p>Dimitrinka ZAPRYANOVACigdem URKUGalin NIKOLOVAlexander ATANASOFF
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJEN2301032ZWATER IN FOOD INDUSTRY – MICROBIOLOGICAL REVIEW
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10631
<p>Water is used in different ways in the production of food, thus becoming a part of food. Washing water in the food industry can be a source of bacterial contamination and further endanger the quality and safety of food. The research included samples of water used in the food industry. The study includes 192 samples, of which 75% are from water supply and 25% from wells. Laboratory testing of water was carried out using BAS EN ISO 6222, BAS EN ISO 9308 and BAS EN ISO 7899-2 methods. The aim of the study is to determine the microbiological status of water in the food industry. The study determined 79.69% satisfactory samples and 20.31% unsatisfactory water samples. In relation to the tested parameters, in 12.50% of the samples, an increased number of microorganisms was found at 22°C, while in 10.42% of the samples, an increased number of microorganisms was found at 37°C. When it comes to hygiene indicators, 8.85% of unsatisfactory samples were due to the presence of intestinal enterococci, and 5.73% of unsatisfactory samples were due to the presence of Escherichia coli and coliforms. Considering the presence of coliform bacteria, Escherichia coli and intestinal enterococci in water used in the food industry, there is a risk of microbiological contamination of food through water. This is particularly significant considering the share of well water in relation to the total water used in the food industry.</p>Bojan GOLIĆDrago N. NEDIĆBiljana PEĆANAC
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJEN2301014GVECTOR ZOONOSES THAT MAY THREAT THE REGION OF SOUTHEAST EUROPE
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10644
<p>The first Faculty of Veterinary Medicine was founded in France (Lyon) in 1762, in order to prevent the cyclical waves of rinderpest at the beginning of the 18th century in Europe. Three centuries later, infectious diseases, including zoonoses, cannot be eradicated in the regions where they appear enzootically, and also thair spread is a real threat to distant regions of the world. A special segment of the infectious diseases studies is focused to the group of zoonoses that are transmitted by vectors. There are numerous infectious diseases of animals and humans, whith the causative agents that are transmitted by insects and arthropods, and in some cases, vectors appear as real hosts and reservoirs of zoonotic agents. Until two decades ago, the appearance of West Nile fever in regions of the world where this zoonosis was enzootic and endemic (for example, the African continent), did not attract the attention of epizootiologists and epidemiologists. However, this infectious disease has caused a disease in a numerous people in our region over the past twenty years, and in some cases the outcome was fatal. Analogous to the example of West Nile fever, it can be assumed that a greater number of vector-borne zoonoses are practically “knocking on the door” of the Southeastern Europe region. That region can be considered a buffer zone, where there are more or less distant regions to the south and east, where until nowadays “exotic” zoonoses appear enzootically, and from which direction we can expect the penetration of vectors, and the infectious diseases they transmit. The potential for the transmission of vector-borne zoonoses primarily refers to diseases transmitted by insects and arthropods. In the case of insects, a sudden outbreak could be expected, for example, of Rift Valley fever, Chikungunya virus infection, Japanese encephalitis or Yellow fever. The fight against such zoonoses should primarily be based on vector control. For some of these zoonoses, vaccines have already been developed for use in human (e.g. Japanese encephalitis) and veterinary (e.g. West Nile fever) medicine. In the case of zoonoses transmitted by arthropods (Crimean-Congo hemorrhagic fever, tickborne encephalitis), it is expected that the infection will spread slowly but steadily, whereby diagnostic tests and the application of methods of monitoring the presence in animal species that can be indicators of the disease are of more importance. The paper presents the basic mechanisms in the transmission of vector-borne zoonoses as well as certain infectious diseases transmitted by insects and arthropods, which have a significant potential to threaten the region of Southern and Eastern Europe.</p>Miroslav VALČIĆAna VASIĆDrago NEDIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-012024-03-01231-210.7251/VETJEN2301183VMICROBIOLOGICAL PURITY IN FOOD CHAIN
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10642
<p>In addition to microbiological criteria for food (food safety criteria and hygiene criteria in the production process), microbiological purity criteria are a very important link in the microbiology of the food chain. Swab samples of equipment, devices, accessories, work surfaces, work clothes and hands of workers engaged in production, processing and traffic in facilities and vehicles that come into contact with food, and where there is a risk of the appearance and spread of an infectious disease, were used for testing. The examined samples originated from facilities for the production, processing and distribution of food, restaurants and other catering facilities where food is served, educational and social protection facilities (accommodation facilities) and vehicles that come into contact with food. The study was carried out during year 2020 and included 2,958 samples. Laboratory analysis of swab samples was performed using BAS EN ISO 4833-1:2014, BAS EN ISO 21528-2:2018, BAS EN ISO 11290-1:2018 and BAS EN ISO 6579-1:2018 methods. The aim of the study is to assess the microbiological purity in the food chain. Of the total number of analyzed swab samples, 94.22% were satisfactory, and 5.78% were unsatisfactory. Observed in relation to the total number of analyzed samples, 77.19% of the samples were unsatisfactory due to the increased number of aerobic microorganisms at 30°C, and 22.81% due to the increased number of Enterobacteriaceae. Pathogens Salmonella spp. and Listeria monocytogenes were not isolated in any swab sample. The obtained results indicate that the general level of hygiene in the production and distribution of food is at a high level, especially due to the absence of pathogens Salmonella spp. and Listeria monocytogenes, but that there is still a risk of contamination by Enterobacteriaceae, which are indicators of the hygiene of the production process.</p>Bojan GOLIĆDrago N. NEDIĆDragan KASAGIĆAmela JAMAKOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJEN2301143GVERIFICATION AND ASSESSMENT OF THE MEASUREMENT UNCERTAINTY OF THE HPLC METHOD FOR DETERMINING THE AMOUNT OF HISTAMINE IN FISH AND FISHERY PRODUCTS
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10640
<p>The aim of the study is to present the experimental results obtained during the verification of the HPLC method for determining the histamine content in fish and fishery products for three types of fish and fishery products and to estimate measurement uncertainty of the method. The method for determining the amount of histamine in fish and fishery products is verified according to BAS EN ISO 19343:2017. The following parameters of the verification method were evaluated: influence of the matrix/linearity, limit of quantification, accuracy and precision. Measurement uncertainty of the method was estimated for three types of fish (tuna, mackerel and sardines). Linearity was confirmed in the concentrations range from 0 mg kg-1 to 500 mg kg-1 with correlation coefficients from 0.9925 to 0.9999. The limit of quantification for all three types of fish is 10 mg kg-1. The accuracy was evaluated by analyzing the control materials through recovery and the average value is 96.61%. The precision was evaluated in terms of repeatability and reproducibility at three concentration levels for three types of fish and was expressed as the repeatability limit r and the reproducibility limit R. The reproducibility limits R for tuna are 15.96 to 24.89%, for mackerel 12.80 to 23.04%, and for sardines from 10.25 to 32.17%. The measurement uncertainty was estimated at three concentration levels 25 mg kg-1, 100 mg kg-1 and 220 mg kg-1 and was 17.78 mg kg-1, 11.40 mg kg-1 and 13.88 mg kg-1 for tuna, 16.46 mg kg-1, 12.56 mg kg-1 and 9.14 mg kg-1 for mackerel and 22.98 mg kg-1, 12.70 mg kg-1 and 7.32 mg kg-1 for sardines. The obtained results of the verification parameters are in accordance with the prescribed and recommended acceptance criteria, and confirm that the test method is sufficiently reliable and the laboratory can use it in routine work.</p>Jelena ANIČIĆMilijana GOLIĆBiljana PEĆANAC
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJEN2301118ASENSITIVITY OF BACTERIAL STRAINS ISOLATED IN CASES OF COW MASTITIS TO ANTIBIOTICS AND ESSENTIAL OILS
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10636
<p>Mastitis is an inflammatory reaction of the udder caused by microorganisms, chemical or mechanical injuries. Bacterial mastitis, caused by several types of bacteria, is divided into two main groups: contagious mastitis caused by Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae, Streptococcus dysgalactiae, Mycoplasma bovis and mastitis caused by the ubiquitous bacteria Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa or Proteus spp. Currently, instead of using antibiotics, new strategies are being sought to reduce this clinical health problem. The aim of this study is to determine the sensitivity of bacterial strains causing mastitis to antibiotics and essential oils of oregano (Origanum compactum, Origanum majorana) and thyme (Thymus serpyllum). Mammary gland secretion samples, obtained by mechanical and manual methods, from dairy cows from the Kalesija and Gradačac areas were used. A total of 200 samples from dairy cows in different periods of lactation and age were examined. Mastitis control included determining somatic cells count in milk with the California mastitis test, or counting somatic cells on the Fossomatik apparatus, after which all samples with an increased number of somatic cells were microbiologically tested. Based on the obtained results, it can be concluded that there are justified reasons why the use of essential oils should be considered as an alternative to the use of antibiotics in the therapy of animals suffering from mastitis.</p>Sajma HUREMOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJEN2301082HOPINION OF FIRST AND FINAL YEAR VETERINARY STUDENTS ON THE RIGHTS AND WELFARE OF ANIMALS
https://doisrpska.nub.rs/index.php/VJRS/article/view/10634
<p>Nowadays, the role of animals in society has changed. Animals are no longer considered as property, but as living beings. When it comes to veterinary medicine, there are also changes in interests between men and women, as well as professional preferences. Studies have shown that gender and concern for animal welfare also influence the level of concern for animal health. The aim of this study was to assess the difference in opinion between first and final year veterinary students in relation to ethical dilemmas and animal welfare. A total of 200 first and final year veterinary students were included in the study. Survey Monkey was used to collect information, and the survey consisted of ten questions. The results are divided into demographic data, ethical dilemmas in the field of animal rights and opinion on euthanasia. No statistically significant difference was found between the genders and the place of growing up of the examined students. Almost half of the first year students (49%) expressed a desire to work with social animals, and only 11% with farm animals. When it comes to final year students, most of them also want to work with social animals (36%), but there is also an interest in working with farm animals (20%). Differences in opinion about animal rights and euthanasia were more influenced by the gender of the students compared to the year of study. The study showed that, in the student population, there is a reduced interest in farm animals, and that fact should be given more attention. Also, it is necessary to guide students more towards their areas of interest during their studies, so that, when get their diploma, they can immediately know in which area of veterinary medicine they want to work.</p>Dajana DAVITKOVBranislav VEJNOVIĆVišnja JOVANOVIĆDarko DAVITKOVSofija ŠOLAJAJelena Aleksić RADOJKOVIĆ
Copyright (c) 2024
2024-03-142024-03-14231-210.7251/VETJEN2301050D