ПОЈМОВНИК АНАТОМИЈЕ КЊИГЕ

Дефиниција књиге

Abstract

Овај појмовник замишљен је као рубрика у којој ћемо представити књигу, непретенциозно, и најширем кругу читалаца. Бавићемо се и њеном физиологијом и њеним интелектуално- -естетским својствима. Постоји мноштво дефиниција али ниједна од њих није свеобухватна, јер је заиста тешко да све оно што књига са свих аспеката јесте буде речено у једној реченици. Фредерик Барбије, можда најзначајнији теоретичар књиге новијег времена, каже да питање Шта је књига? здравом разуму звучи лажно. Као што би звучало такво питање о свему другом обичном и свеприсутном у нашим животима. Усљед потребе за лакше упоредивим статистикама, УНЕСКО је нормирао дефиницију књиге. Рекосмо већ да ниједна дефиниција није свеобухватна и савршена, но ова, која као референтне чиниоце за опис књиге узима периодичност објављивања и обим – најдаље је од тога, стога је нећемо ни наводити. Можемо рећи да је у питању већи број листова спојених заједно, а на којима је нешто написано или сваки фиксирани језички документ већег обима, забиљежен на лако преносивом материјалу или више заједно повезаних, исписаних, штампаних листова или табака или посебна библиографска јединица која се састоји од листова прошивених или на други начин повезаних, са или без корица (ако обратимо пажњу на њен материјални облик) или пак да је скуп информација, медијум преноса идеја, порука и уверења, својеврстан облик комуникације између аутора и читаоца или становити број листова, повезаних у једну цјелину, на које је писмом или тиском унесен неки мисаони садржај (ако предност дамо интелектуалном садржају) – па ипак тиме нећемо рећи све о књизи.