ОРИЈЕНТАЦИЈА НАЈСТАРИЈИХ СРПСКИХ МАНАСТИРСКИХ ЦРКАВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ И РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ

Abstract

Анализирано је двадесет најстаријих/најзначајнијих манастирских цркава методом која је већ разрађена при проучавању оријентације средњовјековних српских цркава у Србији: 1) измјерени су географски азимути уздужних оса; 2) издвојене су цркве оријентисане тачно према источној тачки и цркве чије осе одступају од тог правца због прилагођавања мјесним условима; 3) за оријентацију сваке од преосталих десет цркава егзактно је провјерено да ли је повезана са геометријом сунца над конкретним географским хоризонтом. Установљено је да се уздужне осе свих разматраних цркава налазе унутар источног квадранта хоризонта (са средњим углом оса 9,4°), док само двије истовремено не леже и у сектору излазећег сунца (средњи распон сектора 66,6°). За сваку од тих цркава одређени су и датуми по јулијанском календару, када сунце стварно излази у продужетку уздужних оса, што су и могући датуми заснивања тих цркава, под претпоставком да је протомајстор осе трасирао према излазећем сунцу. Ни у једном случају није установљена веза између могућих дана заснивања цркава и дана у црквеном календару који су посвећени њиховим патронима. Резултате истраживања могу користити историчари при датирању појединих историјских догађаја, као и научници који проучавају историју грађевинске технике или историју егзактних наука у српском средњовјековљу.