НАРОДНА И УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА ТЕМЕЉИМА СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ 2

Abstract

Прошло је више од вијек и по од оснивања Српске читаонице у Бањој Луци. На темељима те установе, основане „да диже и развија друштвеност, човјечност и образованостˮ, како се наводи у њеним Правилима, израсла је народна, јавна, универзитетска и, напосљетку, национална установа културе. Овим текстом настојали смо управо кроз те функције приказати њен развој од „ичкатицеˮ, како је народ називао зграду у којој је била смјештена давне 1871, до данашње виртуелне библиотеке. На различитим адресама и с различитим називима, ова библиотека остала је вјерна првобитној мисији. Окружење се значајно промијенило, нарочито у неколико посљедњих деценија, а библиотекарство као струка развило се у много праваца од којих су само неки утемељени у традиционалним задацима који се заснивају на сакупљању и чувању књига. Библиотека као центар за образовање, просвјећивање народа и његовање националне свијести, преузимала је на себе улогу коју је вријеме од ње тражило. У сваком историјском тренутку била је посредник између савремених свјетских духовних кретања и стремљења овдашњег становништва. Историјске прилике биле су лош савезник и стварању и очувању писане баштине на овим просторима. Свјесни тога, у изложби уприличеној поводом јубилеја од 150 година трајања, на овим просторима „свакако ретког и завидногˮ, како то 1936. године биљежи новинар Политике на отварању Народне библиотеке Краља Петра I Великог Ослободиоца, посебну пажњу посветили смо дигитализацији грађе која говори о оснивању и трајању Српске читаонице. И она се, у складу са добом које се налази на другом, данашњем, крају овога „вијек и поˮ, сада налази на савременим носачима информaција као дио сталне изложбене поставке у Соби сјећања на Петра Кочића у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.