TOLLE, LEGE! – О ПИСМИМА ЈЕДНЕ НЕСРЕЋНЕ ЖЕНЕ КОЈОЈ ЈЕ ЧИТАЊЕ ЗНАЧИЛО ЖИВОТ

Abstract

Средином маја прошле године аутор овог текста почео је да саставља један спис о читању под радним насловом Очитавање душе и с поднасловом Кратка приватна повијест читања. Изабрана форма, која између свега осталог може бити и једна врста аутобиографске исповијести, врло брзо је показала веома широку отвореност, па се до данас тај рукопис напунио којечим и растегао на повеликом броју страница, али су ипак у средишту приче увијек остајали књига и читање. Пишући, присјећао сам се и људи којима је читање најдословније представљало живот, или бар оно што је у њему највредније. Једног таквог читаоца представљала је и Аријадна Ефрон, необична личност са чијом сам се судбином упознао читајући књигу њене преписке са пјесником Борисом Пастернаком, приређену поткрај осамдесетих у сарајевској „Свјетлостиˮ. Веома јак читалачки утисак био је додатно појачан чињеницом да сам већ раније прочитао књигу Писма лета 1926, у којој је сакупљена преписка Рилкеа, Пастернака и Цветајеве, а која ми је отворила драгоцјен духовни контекст у који сам смјестио претходно поменуту. У будућој књизи мојих читања забиљешке о Аријадни Ефрон представљаће дванаесто поглавље, које се овдје преноси заједно са непромијењеним насловом и овим мотом у заглављу, који припада предаровитој несрећници о којој је у тексту ријеч.