ПСАЛТИР С ПОСЛЕДОВАЊЕМ (ГОРАЖДЕ, 1521) 2

Abstract

Издања српске средњовековне штампарије основане при цркви Светог Георгија на Дрини код Горажда представљају ране палеотипе, настале не задуго после првих српскословенских инкунабула на Цетињу (1494–1496). Горажданска је прва штампарија која је после престанка рада цетињске наставила са штампањем књига у унутрашњости Балкана. Њен оснивач, Божидар Горажданин, међутим, морао је за почетак да се ради набавке потребне опреме и стицања типографског знања његових будућих штампара ослони на већи штампарски центар. Стециште српских штампара, као и штампара из других европских земаља, била је у то време тадашња штампарска метропола Венеција. У томе граду затекли су се Горажданци, браћа Ђуро (Ђурађ) и Теодор Љубавић, у исто време када је започињао своју значајну штампарску делатност војвода Божидар Вуковић Подгоричанин. Горажданци су, чини се, већ по завршетку прве књиге пренели штампарију у Горажде при храму Светог Ђорђа на Дрини, где су наставили штампање књига. Издали су укупно три књиге: Литургију (Служабник) 1519, Псалтир с последовањем 1521. и Молитвеник (Требник) 1523. године.