БОВО ОД АНТОНА ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА

Бово од Антона (2022), (приредила и на савремени језик пренијела Славица Васиљевић Илић), Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

Abstract

Тешко се дају избројати они који су с временом препознати и прослављени као угодници Божји, светитељи. Штива која су говорила о њиховим животима била су радо читана и слушана у средњем вијеку. Житије, тај омиљени жанр српског средњовјековља, у бројним преводима донио је приче о генерацијама светих људи који су се подвизавали на разним странама хришћанске васељене, од првих година ширења Христове науке па надаље. Свети Ђорђе Кападокијски, Павле Кесаријски, Алексије Човјек Божји, Света Текла, Света Петка – само су нека од многих имена која су се почела исписивати и низати на новоуређеном књижевном језику Словена. Са превођењем житија, заснивали су се и развијали култови дотад мање познатих или посве непознатих светитеља. Они су инспирисали читаоце и позивали их на подражавање. Принцу Растку морала је бити позната прича о пустињаку Варлааму, под чијим је утицајем царевић Јоасаф напустио двор и постао монах. Не би се рекло да је свака сличност са Савиним животом случајна. Као студенички игуман, Сава је наложио да се око његовог трона осликају баш ликови поменуте двојице светитеља, када њихове ликовне представе није било нигдје у православном свијету. Слично свом далеком рођаку, и посљедњи изданак светородне лозе – Јован Урош Дука Палеолог Немањић – напустио је царски трон Епира и Тесалије и под именом Јоасаф препустио се монашком подвигу у Манастиру Метеори.