МОЛИТВЕНИК, ГОРАЖДЕ (1523) 2

Abstract

Кад су браћа Ђуро и Теодор Љубавић кретала, по налогу „родитеља и старца” Божидара Горажданина, на нови, тада свакако не и једноставан пут штампања књига, могуће је да нису ни слутили колико је техничких проблема требало превазићи, многе које је до тада рукописна пракса једноставно решавала вештином писареве руке, без прекида од странице до странице. Истина, при томе се добијала само једна књига а не на стотине, колики је био тираж једног штампаног издања. Ако су горажданска браћа пре доласка у Венецију била, највероватније, само теоријски упозната са принципима рада штампарије, сигурно је, међутим, да су добро познавала књиге цетињског штампара јеромонаха Макарија и зетског господара Ђурђа Црнојевића, покретача словенског штампарства на Балкану. Биле су то прве српскословенске ћириличке књиге штампане крајем XV века на Цетињу и почетком XVI века у Влашкој, где је јеромонах Макарије после пада Зете под Турке наставио са штампањем књига.