ПОБОЖНИ СПЕВОВИ НАШИХ ПРЕДАКА

Abstract

Српска читалачка публика настајала је великим делом на данас заборављеним књижевним делима, због чега су дуго били заборављени и њихови аутори. Како бисмо могли делимично одговорити на питање шта се могло читати на српском језику почетком XIX столећа, овом приликом се подсећамо на наша два стара писца, Викентија Ракића и Милована Видаковића, који су у исто време (1804. и 1805) песнички обрадили једну исту тему, о библијском Јосифу Јаковљевом. Пошто је укратко оцртана културна ситуација тог доба, заједно са интересовањима тадашњих читању наклоњених Срба, ова два спева смештена су у одговарајући историјски контекст. Разматрају се њихове дидактичко-педагошке намере, потом формалне особине спевова попут песничког метра (епски десетерац), а осликава се и језичка ситуација, уз нарочито посматрање односа превладавајућег народног језика и црквенословенског идиома; посебна пажња посвећена је бројним дијалекатским изразима. На крају је дат и рачун о прештампавањима ових спевова, што сведочи о њиховој виталности у XIX веку.