СРЕДЊОВЕКОВНЕ УГАРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

Abstract

У раду се даје преглед најважнијих угарских средњовековних библиотека. Од оне најстарије, у опатији у Панонхалми, као и оне из византијског манастира у Банату, долази се до најважније – „Корвинеˮ. Ову библиотеку основао је краљ Матија Корвин (1458–1490), у чије време ренесанса долази у Угарску. Библиотека названа по његовом хуманистичком имену „Корвинаˮ била је највећи центар хуманизма и ренесансе, као и писане речи оновремене Угарске. Други важни центри налазили су се при епископским и архиепископским катедрама. У питању су биле библиотеке у Острогону, Печују, Вацу, али и Бачу, где ју је основао калочко-бачки архиепископ Петар Варади. Од других ренесансних личности које су биле библиофили, биће речи о острогонском архиепископу Јовану Витезу, те печујском епископу Јанусу Панонијусу. У Срему пак зна се за библиотеку манастира Свете Марије на Петроварадину. На крају средњег века и српска писана реч је стигла у Угарску и тиме обогатила сазнања о историји средњовековних угарских библиотека. У том смислу се посебно истиче библиотека манастира Крушедола.