КЊИГА КАО МЕДИЈ У РОМАНУ СИТНИЧАРНИЦА „КОД СРЕЋНЕ РУКЕˮ ГОРАНА ПЕТРОВИЋА

Abstract

У раду тумачимо и анализирамо разнолике функције које има књига у роману Ситничарница „Код срећне рукеˮ Горана Петровића на основу полиморфне теорије коју је прва на овим просторима изнијела бугарска научница Милена Цветкова. Све функције своде се на четири основне: књига као артефакт, књига као медиј, књига као трећа стварност и књига као „живи организамˮ. Основни аналитички оквир који нам омогућава овакво истраживање јесте позиција читаоца у савременим постмодернистичким теоријама, али и његова кључна улога у интердисциплинарним научним анализама књиге. Главна претпоставка нашег осврта јесте да је овај писац, захваљујући знању, али и дугогодишњем стручном раду са књигама, те свом превасходном постмодернистичком опредјељењу, не само познавао основне постулате науке о књизи већ је о њима дубоко и непрестано промишљао.