ХИЛАНДАРСКИ РАСПОРЕД ДНЕВНИХ БОГОСЛУЖЕЊА У КОНТЕКСТУ САТНИХ СИСТЕМА

Abstract

На Светој Гори упоредо постоје два сатна система, традиционално византијско вријеме и источноевропско вријеме (ЕЕТ) као формални сатни систем Републике Грчке у оквиру које се налази Света Гора. Будући да се код византијског система нулти тренутак (залазак сунца) непрестано помиче, одређеном византијском сату сваког новог дана одговара други тренутак ЕЕТ. Било би практично неизводљиво да се „византијски” часовници свакодневно подешавају па се то у светогорским манастирима врши периодично, у Хиландару на почецима четири периода тачно утврђених датумских граница (зимски, љетњи, и два прелазна). За сваки од тих периода у хиландарском распореду прописани су почеци богослужења заокружени на пуне сате. Анализа хиландарског распореда извршена на основу елемената сунчеве геометрије израчунатих за сваки дан године показала је, прво, да су та заокруживања коректно урађена, и друго, да су хиландарским распоредом сврсисходно помирена три сатна система која су примјењивана у Хиландару и на цијелој Светој Гори: темпорални који је коришћен у византијском свијету (укључујући и средњовјековну Србију), према коме су првобитно били одређени почеци дневних богослужења, данас важећи византијски систем, и ЕЕТ који све више осваја Свету Гору.