ПОМЕНИК Сјећање на проф. др Војислава Максимовића (1935–2024)

Abstract

Хоризонти сјећања који у свом средишту имају истакнуте личности вишеструко су корисни, како у тренутку писања тако и у будућности, као важна историјска факта, али и као узор и инспирација. Једна таква личност јесте и угледни академик проф. др Војислав Максимовић. О људима са богатом и значајним дјелима испуњеном биографијом тешко је писати са позиције некога ко има одговорност да вјерно преточи један мајсторски насликан портрет у оно нешто мало ријечи колико их обично стане у један овакав поменик. У случају када је то још и ваш професор, онда се та обавеза удвостручује, јер биографске чињенице нису само подаци него и дио ваших сјећања из студентског и академског живота. А из тих сјећања ликови великана израњају првенствено као обриси оних људи од којих смо научили више него што је било у наставним програмима.