НАЦИОНАЛНИ И/ИЛИ РЕЛИГИЈСКИ МЕНТАЛИТЕТ

Abstract

Термин идентитет први је употребио Сигмунд Фројд 1900. године, да би га касније разрадио Виктор Тауск, а после неколико деценија много темељније Јакобсон, Гринсон и Ериксон. За Ерика Ериксона, „идентитет је процес растуће диференцијације који постаје утолико свеобухватнији уколико јединка постаје свеснија ширења круга људи који јој нешто значе, од родитеља до човечанстваˮ. За Ото Кернберга „идентитет Ја је потпуна организација свих поистовећења и поунутрења у интегрисани селф и потпуна интеграција унутрашњег света у тотални селфˮ. Треба, ипак, направити разлику између селфа и идентитета, па рећи да док је „селф-репрезентацијаˮ скуп свих представа о себи као основних структуралних јединица, идентитет се одређује као основни доживљај, односно осећање селфа.