МАНАСТИР МОШТАНИЦА 2

Опис моштаничке цркве (одломци)

Abstract

Послије пада Деспотовине (1459) и Босне (1463) остало је тек неколико српских земаља и слободних подручја гдје су се могле подизати цркве и манастири: Зета, Херцеговина, Сјеверна Далмација, централни дијелови Угарске као и њене јужне покрајине – Јајачка и Сребреничка бановина, Славонија те простори данашње Војводине. Разумљиво је да је архитектура која је тада настајала била мањих замаха, скромнијих димензија и једноставнијих рјешења; без домаћих владара и властеле, често у страху и несигурности, у предворју ратова, цркве подижу или представници малобројног племства са својим војводама (манастири Рмањ и Моштаница) или калуђери (манастир Гомионица).