СВЈЕДОЧАНСТВА ШТАМПАНЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ПИСМЕНОСТИ КАО ЧУВАРА СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Abstract

У раду се истичу културно-историјски значај и језичке особености штампаних ћириличкихкњига за очување српског културног насљеђа на материјалу примарно књига Горажданскештампарије – прве српске штампарије на подручју Босне и Херцеговине, али и штампарија ЂурђаЦрнојевића (прве српске штампарије) и Божидара Вуковића Подгоричанина; са посебним освртомна лингвостилистичка обиљежја поговора. Такође, поједине књиге разликују се и садржајно оддругих истих црквених књига штампаних у другим штампаријама. У том смислу посебно се издвајајуСлужабник (1519) и Псалтир (1521) из Горажданске штампарије у односу на исте књиге штампанеу другим српским штампаријама. У Служабнику је то изражено кроз Мољеније Ђура Љубавићачасним претвитерима, а у Псалтиру у Запису о паду Београда под Турке и похари Срема и у Слову оФрузима. Дакле, ријеч је о дијеловима црквених књига који концепцијски и садржајно не припадајудатим богослужбеним књигама. За ове редакцијске интервенције може се рећи да су оригиналнеи њима се показује и образовање њихових аутора. Књижевним средствима ови текстови показујуи умјетничку вриједност, али они нису писани са тим претензијама; већ само да пропрате садржајдате књиге, потпомогну њено разумијевање и историјат.