ВЕРЗАЛ

О ЈЕДНОЈ НЕПОЗНАТОЈ БАЊОЛУЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Берислав Благојевић — 2026-03-06

У раду се даје преглед до сада непознатих доказа о постојању библиотеке Војно-научногудружења у Бањој Луци основане 1879. године. На основу монографских публикација пронађениху фонду НУБ Републике Српске, те захваљујући доступној дигитализованој грађи и изворима извише европских библиотека, даје се увид у оснивање и рад поменутог удружења, као и у основнекарактеристике библиотеке. Анализа пронађене књижне грађе и доступних извора о Војно-научномудружењу показала је изузетну организованост како у процесу оснивања библиотеке и формирањафонда тако и у самом уређењу фонда, имајући у виду да су књиге печатиране и дјелимичносигниране. Такође, у раду је приказан шири културно-историјски и културно-политички контекстоснивања и дјеловања Војно-научног удружења у Бањој Луци и припадајуће библиотеке, као имјесто које је ова библиотека заузимала у структури и мрежи библиотека Аустроугарске монархије.

СВЈЕДОЧАНСТВА ШТАМПАНЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ПИСМЕНОСТИ КАО ЧУВАРА СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Биљана Самарџић — 2026-03-06

У раду се истичу културно-историјски значај и језичке особености штампаних ћириличкихкњига за очување српског културног насљеђа на материјалу примарно књига Горажданскештампарије – прве српске штампарије на подручју Босне и Херцеговине, али и штампарија ЂурђаЦрнојевића (прве српске штампарије) и Божидара Вуковића Подгоричанина; са посебним освртомна лингвостилистичка обиљежја поговора. Такође, поједине књиге разликују се и садржајно оддругих истих црквених књига штампаних у другим штампаријама. У том смислу посебно се издвајајуСлужабник (1519) и Псалтир (1521) из Горажданске штампарије у односу на исте књиге штампанеу другим српским штампаријама. У Служабнику је то изражено кроз Мољеније Ђура Љубавићачасним претвитерима, а у Псалтиру у Запису о паду Београда под Турке и похари Срема и у Слову оФрузима. Дакле, ријеч је о дијеловима црквених књига који концепцијски и садржајно не припадајудатим богослужбеним књигама. За ове редакцијске интервенције може се рећи да су оригиналнеи њима се показује и образовање њихових аутора. Књижевним средствима ови текстови показујуи умјетничку вриједност, али они нису писани са тим претензијама; већ само да пропрате садржајдате књиге, потпомогну њено разумијевање и историјат.

ВРИЈЕДНА СТУДИЈА О РУКОПИСНИМ КЊИГАМА МАНАСТИРА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НА ЦЕТИЊУ

Вера Б. Берак — 2026-03-06

Монографија Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињуодштампана је с благословом митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија децембра2023. г. на Цетињу, а издавач је Митрополија црногорско-приморска. Појављивање оведрагоцјене књиге удружило се са неколико јубилеја: петсто четрдесет година од оснивањаЦетињског манастира, петсто тридесет година од штампања Октоиха првогласника уштампарији Црнојевића и сто деведесет година од прослављања Светог Петра ЦетињскогЧудотворца.

CURA TE IPSUM – ЉЕКАРИЈЕ, ТРАВАРИЈЕ, КУВАРИЈЕ

Ранко Поповић — 2026-03-06

Дванаеста глава Андрићеве Травничке хронике почиње описом изненадне болести исмрти средњег синчића француског конзула Давила, као јасног наговјештаја „губитака инесрећа сваке врстеˮ, које ће у касабу донијети 1808. година. За писца је то непосреданповод да, понајвише из угла младог конзуловог помоћника Дефосеа, развије причу оразноликом поимању болести на Истоку и Западу, и четворици травничких љекара којису безуспјешно лијечили трогодишње конзулово дијете. Док се на Западу болест одвајаод здравља и институционално изолује, овдје на Истоку – примјећује млади Француз –„човјек се лијечи као што се храни и болује као што живи. Болест је друга, тежа, половинаживота. Падавичари, луетичари, лепрозни, хистерици, идиоти, грбави, хроми, мутави,слепи, кљакави, све то ври на белом дану, гамиже и пузи, богорадећи милостињу илипркосно ћутећи и готово гордо носећи свој страшни недостатак. Још је сва срећа што сежене, нарочито турске, крију и умотавају, иначе би број болесника које човек сусреће биојош једном оволикиˮ. Кад је о љекарима ријеч, лако иронише Андрић, постоје они који тозаиста јесу, али и они „који се лекарима називају и које свет за такве сматраˮ. И онда иданас, изгледа, најмање их је истинских.

ЛИЧНЫЙ ФОНД И БЛОКАДНЫЙ ДНЕВНИК А. А. БАРТОШЕВИЧА В СОБРАНИИ САНКТ-ПЕТЕРБУРГСКОЙ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ТЕАТРАЛЬНОЙ БИБЛИОТЕКИ

Татьяна Синельникова — 2026-03-06

В статье представлен обзор личного архивного фонда искусствоведа А. А. Бартошевича(1899–1942), в годы Великой Отечественной войны и блокады Ленинграда – работника городскогоуправления по делам искусств. В составе фонда находится дневник, который Бартошевич вел в1942–1943 гг., находясь в блокадном Ленинграде. Дневник представляет собой ценнейший документ,уникальное свидетельство периода войны и блокады, в котором отразилась личная историяБартошевича и трагическая история осажденного города. Здесь размещены не только подневныезаписи, но и многочисленные документы – письма, газетные вырезки, театральные и концертныепрограммы, пригласительные билеты на спектакли и выставки и другие материалы. Работа с фондомА. А. Бартошевича велась с учетом значимости находящихся в нем документов. При составлении описидел фонда было принято решение максимально подробно проаннотировать дневник, насыщенныйинформацией о людях и событиях блокадного города – как документ, касающийся человеческихсудеб в переломные моменты истории и имеющий большое историческое и общественное значение.В аннотации к дневнику подробно раскрыто его содержание. Перечислены все упоминаемые лица,организации, художественные выставки, спектакли и кинофильмы. Таким же образом подробноописаны и проаннотированы 136 документов, вклеенных и вложенных в дневник. Благодаря этойинформации текст архивной описи приобретает дополнительное значение справочного ресурса поистории блокады и культурной жизни блокадного города. Опись доступна для удаленного чтенияна сайте Театральной библиотеки в разделах «Электронный каталог», «Электронная библиотека».Ссылка-переход на публикацию описи содержится также на стороннем электронном ресурсе проекта«Прожито», где размещаются тексты эго-документов – дневников и воспоминаний.

ПРЕТПЛАТНИЦИ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ НА СРПСКЕ КЊИГЕ ШТАМПАНЕ ОД 1851. ДО 1867. ГОДИНЕ

Станиша Војиновић — 2026-03-06

У раду се обрађује стварање читалачке публике у Босни и Херцеговини у другојполовини XIX вијека, међу којима се истичу Димитрије Атанасковић и Георгије Бадимлић. У томпериоду читају се дела наших писаца, нарочито старијих, који се прештампавају, песме (народнеи уметничке), драме, алманаси, описи манастира и нарочито дела Вука Караџића. Међу ауторима,преводиоцима и уредницима књига у овом периоду налазе се значајна имена наше културе: ЈованБошковић, Милован Видаковић, Вук Врчевић, Јоаким Вујић, Јован Јовановић Змај, Јован Хаџићи многи други. Претплатнички пунктови у Босни и Херцеговини су били у Бањалуци, Бијељини,Брчком, Габели, Градишки, Дувну, Коњицу, Мостару, Поповом Пољу, Прњавору, Сарајеву, Стоцу,Тешњу, Требињу, Тузли и Фочи, као и у манастирима Добрићево, Дужи, Завала и Косијерево.

ПРАВОСЛАВНЕ БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ ШТАМПАНЕ У САРАЈЕВУ 1890–1902.

Архимандрит Платон Јовић — 2026-03-06

Богослужбене књиге штампане у Сарајеву 1890–1902. године, у вријеме аустроугарскеокупације, до сада нису систематски обрађиване, нити им је придаван црквено-историјски значај.На неким мјестима у литератури су спомињане уз асоцијацију расрбљавања и насилног унијаћењанарода у Босни и Херцеговини. Штампане су по директиви аустроугарских власти, о трошкуВладе, у Земаљској штампарији у Сарајеву. Формални благослов за штампање дали су цариградскипатријарх и босанскохерцеговачки митрополити. Ове књиге најприје су продаване по изузетнониској цијени, а затим су у многе градове и села долазиле као „дар цара Фрање Јосифа”, док их јевелики број пропао у складиштима. До нас су многе дошле у изузетно очуваном стању, што свједочио томе да су веома ријетко коришћене у богослужбене сврхе.

ПОЈМОВНИК АНАТОМИЈЕ КЊИГЕ

Вања Шмуља — 2026-03-06

Иницијал (лат. initium – почетак) је почетно слово у ријечи. У графичком умијећу то јеистакнуто слово које својим обликом указује на почетак новог одломка текста. Код рукописнекњиге иницијал, поред своје функционалне намјене, заједно са заставицом (вињетом) иминијатуром, чини елементе декорације и/или илуминације књиге. Минијатура тумачитекст помоћу фигура, пејзажа, архитектуре и симбола, те по свом сликовном карактеруспада у ликовне умјетности, док иницијал, стилски и технички везан за заставицу, преманеким ауторима, припада подручју орнамента. Међутим, будући да садржи и фигуралнепредставе и пејзаже с архитектуром и симболе, иницијал на потпуно исти начин тумачитекст. Припадност подручју орнамента могла би се везивати искључиво за нефигуралнеплетерне иницијале. Али и ту само условно, јер тумачење са аспекта симболизма везивањаи чворова, који је уз симболизам средишта један од два основна алата за тумачење сааспекта магијско-религијске симболике мотива – открива њихово значење које апсолутнонадилази декоративност.

СВЈЕТЛОСТ КАО ПУТ ДУХОВНОСТИ И ЗНАЊА

Дамир Кљајић — 2026-03-06

Међу бројним публикацијама о Светој Гори и српском манастиру Хиландар, студија дрМилутина Тадића истиче се својим приступом. Књига Хиландар и Света Гора у друштвучистих зрака сунца, једноставно речено, открива како ритам Сунца обликује монашкиживот на Светој Гори. Тачније, аутор, комбинујући знања из неколико сродних наука,показује како распоред дневних богослужења и оријентација цркава прате изласке изаласке сунца. Стручно речено, са аспекта математичке географије, користећи се изнањима сродних наука, као што су астрономија, историја, архитектура и теологија,приказује однос соларних циклуса, оријентације и временских система који одређујумонашки ритам живота. Аутор формулише идеју свјетлости као духовне категорије којаструктурира простор и вријеме монашког живота. У његовом тумачењу, свјетлост постајесимбол божанског присуства и темељ просторне хармоније Хиландара.

МАНАСТИР МОШТАНИЦА 2

Младенко Саџак — 2026-03-06

Духовно и материјално насљеђе манастира Моштанице осим старих рукописних иштампаних књига, крстова и икона, те народних предања, легенди и пјесама, чине ипомени на бројне житеље ове свете обитељи: на архимандрите, игумане и настојатеље,монахе и монахиње, ђаконе и дијаке, а уз њих и на многе бранитеље цркве и народа –хајдуке, устанике и ратоборце.

ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН НАУЦИ, БИБЛИОТЕКАМА И СТУДЕНТИМА

Гордана Ђоковић — 2026-03-06

Академска и библиотекарска јавност Србије, 17. јуна 2025. године, шокирана и тужна,примила је вест о прераној смрти проф. др Александре Вранеш. Тешко је пронаћи речикоје би могле да опишу величину живота и рада професорке Вранеш. Њена изненаднасмрт оставила је неизбрисиву празнину у срцу свих нас који смо имали част да јепознајемо, будемо њени студенти, сарадници или колеге. Са њеним одласком изгубили смоизузетну личност и стручњака чији је рад оставио дубок траг на генерације библиотекара,наставника и истраживача.

САРАЈЕВСКА ХАГАДА

Мирјана Миљановић — 2026-03-06

У раду се говори о Сарајевској хагади кроз реконструкцију пута којим је овасредњовјековна рукописна књига пренесена из земље поријекла до Сарајева, а нагласак је стављенна чињеницу да је она у различитим историјским периодима уз помоћ духовне ширине појединацауспјела преживјети различите опасности од уништења, којима је била изложена. Сарајевска хагадаје илуминирани кодекс сефардских Јевреја настао у XIV вијеку у Шпанији. Од краја XIX вијекадо данас у власништву је Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. У раду је описан иматеријални изглед књиге, њен садржај и функције, због којих је првобитно израђена. Кад је ријечо њеном значају за историју умјетности, објашњено је да су посебно важне прекрасне илуминацијекојима је књига опремљена. Прича о Сарајевској хагади је заокружена указивањем на то да истинскевриједности увијек пронађу начин да преживе опасна времена и пошаљу општељудску поруку означају уважавања међусобних различитости.