ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ

POLICE PROCEDURE FOR HANDLING ORDERS AND REQUESTS ISSUED BY THE COMPETENT AUTHORITIES

Dragan Мilidragović, Dane Subošić, Nenad Milić — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

In addition to the police duties set forth in Article 30(3) of
the Law on Police (hereinafter referred to as Law), the police perform other
duties and tasks established by law. A number of these duties pertain to the
provision of assistance to other government bodies, primarily to the courts and
prosecutors’ offices in carrying out tasks within their scope of work, which
consists of handling their orders and requests. To establish the amount of time
police officers in the security sector spend on handling orders and requests, this
paper presents sections of four surveys dealing with the engagement of police
officers in performing these duties. The survey findings presented indicate that
the police of the Republic of Serbia spend a considerable amount of working
time on handling orders and requests and performing other tasks that are not
directly related to the prevention and repression of crime. The fact that police
officers are overwhelmed with an increasing number of orders and requests
is, in addition to the survey findings presented, confirmed by the statistics of
the Ministry of the Interior of the Republic of Serbia in the period 2010-2013,
which is also presented in this paper. According to the statistical data, judicial
authorities annually send over 101.000 requests for serving summons, about
435.000 orders for bringing in persons, and more than 100.000 requests for the
verification of residence addresses, of which 75% pertains to field verification
of residence addresses. The problem of spending most of the working time
on handling orders and requests has been present for more than ten years
in policing in the security sector. In resolving this problem, we propose to
examine experience from other countries whose law enforcement agencies
have entrusted some of their work to other government bodies or the private
security sector.

SECURITY MEASURES ORIENTED TOWARD THE PERPETRATORS OF VIOLENT CRIMES IN THE REPUBLIKA SRPSKA

Žana Vrućinić — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

Violence, as a destructive form of behavior, has always been
present in interactive relationships. Legislation defines certain forms of its
manifestation as offenses and provides for appropriate criminal sanctions. The
Criminal Code of Republika Srpska retained the solutions from the Law on
Amendments and Supplements to the 2013 Criminal Code of Republika Srpska,
when certain novelties were introduced regarding criminal legal responses to
violent crimes. This paper addresses personality traits in individuals who commit
violent crimes, as well as security measures oriented toward the perpetrators of
violent crimes in the criminal legislation of Republika Srpska.

ON QUANTUM CRYPTOGRAPHY

Stevo Jacimovski, Jovan Setrajcic, Jelena Lamovec — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

In the late twentieth century, human race entered the era of
information technology (IT). The IT industry, which deals with the production,
processing, storage and transmission of information, has become an integral
part of the global economic system, a completely independent and significant
sector of the economy. The dependence of the modern society on information
technologies is so great that omissions in information systems may lead to
significant incidents. Telecommunications are the key information technology
industry. However, information is very susceptible to various types of abuse
during transmission. The units for data storage and processing can be
physically protected from anyone wishing harm, but this does not hold true
for the communication lines that span hundreds or thousands of kilometers
and are virtually impossible to protect. Therefore, the problem of information
protection in the field of telecommunications is highly significant. Cryptology,
particularly cryptography, deals with this issue. Quantum cryptography is a
relatively new field ensuring safe communication between the sender and the
recipient using the laws of quantum physics. This paper seeks to address the
principles of the quantum distribution of a key for information encryption and
the fundamental problems arising from the execution.

PRIVATE AND/OR CORPORATE SECURITY: ARE THERE CONCEPTUAL SIMILARITIES AND DIFFERENCES?

Velibor Lalić, Predrag Ćeranić, Milica Sikimić — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

This paper addresses the theoretical and conceptual
determinations of private and corporate security. Based on the literature
review, common characteristics and specificities are examined, and the
grounds for conceptual similarities and differences are critically re-examined.
The key question is whether the two concepts are different or represent the
same concept. The typology of corporate security by Lippert et. al. was used
as an analytical framework to compare corporate and private security. Each
of the five dimensions in the typology is compared and analyzed. First, the
findings of Lippert et al. regarding the above typology are presented followed
by the typology, that is, the analytical framework used for the analysis of
private security. Finally, the comparison of private and corporate security
was performed to see in which dimensions of the typology there are overlaps
and similarities, and in which differences. In this regard, the basic conclusion
is that private security and corporate security are two related concepts with
significant common characteristics (Lat. genus proximum) and specificities that
distinguish them from each other (Lat. differentia specifica). The results of the
comparative analysis indicate that private security and corporate security are
related but conceptually different notions.

THE STRUCTURE OF MOTOR SKILLS AMONG THE STUDENTS AT THE FACULTY OF SECURITY STUDIES

Darko Paspalj, Milan Guzvica, Lazar Vulin — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

A system of 16 motor variables was used to determine the
structure of motor skills in a sample of 84 students at the Faculty of Security
Sciences in Banja Luka. By using factor analysis according to the Kaiser-Guttman
rule, 6 latent motor dimensions were determined. The first factor is defined as
the factor for the structuring movement mechanism, because it is presented
with the variables used to assess coordination and movement frequency. The
second factor is defined as the factor for the mechanism for regulating excitation
duration, because it is represented by the measures used to assess the repetitive
and static strength of arms, body, and legs. The third factor is defined as the
factor for the tone regulation and synergistic regulation mechanism, because
it is represented by the variables used to assess the measures of flexibility. The
fourth factor is defined as the factor for the excitation intensity mechanism,
because it is represented by the variable used to assess explosive power through
the run speed capability. The fifth factor is also defined as the factor for
synergistic regulation and tonus regulation, because it is represented by the
variable used to assess balance, while the sixth factor is defined as the factor for
excitation intensity, because it is represented by three variables used to assess
explosive power and one variable used to assess flexibility. This paper is an
attempt to demonstrate that the distinguished hierarchical structure of motor
skills is of exceptional theoretical and practical value, whereby these factors
should represent a determinant for predicting motor skills and programing
operator training in special physical education classes.

ПОСТУПАЊЕ ПОЛИЦИЈЕ ПО НАРЕДБАМА И ЗАМОЛНИЦАМА НАДЛЕЖНИХ СУБЈЕКАТА

Драган Милидраговић, Дане Субошић, Ненад Милић — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

Полиција поред полицијских послова таксативно набројаних
у чл. 30, ст. 3 Закона о полицији обавља и друге послове и задатке утврђене
законом и подзаконским актом. Један део ових послова односи се на пружање
помоћи другим државним органима, пре свега надлежним судовима и
тужилаштвима у обављању послова из њиховог делокруга, а састоји се у
поступању по њиховим наредбама и замолницама. Да би утврдили колико
времена полицијски службеници на безбедносном сектору проводе решавајући
наредбе и замолнице у раду су представљени делови из четири истраживања
која говоре о ангажовању полиције на овим задацима. Представљени резултати
истраживања указују нам да је полиција Републике Србије највише радног
времена ангажована на решавању наредби и замолница и на другим пословима
који нису у вези са превенцијом и репресијом криминалитета. Оптерећеност
полицијских службеника све већим
бројем наредби и замолницама, поред
представљених
резултата истраживања, потврђују и статистички
подаци
МУП Републике Србије у периоду од 2010. до 2013. године, који су такође
представљени у раду. Према статистичким подацима
правосудни органи у
просеку годишње доставе на поступање преко 101.000 захтева за уручење
позива и око 435.000 наредби за довођење лица, као и преко 100.000 захтева
за проверу адресе пребивалишта, од којих се 75% односи на теренску проверу
пребивалишта. Проблем утрошка већег дела радног времена полицијских
службеника на поступање по наредбама и замолницама присутан је више
од десет година у раду полиције на безбедносном сектору. У решавању овог
проблема аутори предлажу да се сагледају искуства других држава чије су
полиције један део својих послова повериле другим државним органима или
сектору приватне безбедности.

МЈЕРЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ ОРИЈЕНТИСАНЕ КА ИЗВРШИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА СА ЕЛЕМЕНТИМА НАСИЉА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Жана Врућинић, Драгана Васиљевић — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

Насиље, као деструктивни облик понашања, одувијек је
било заступљено у интерактивним односима. Одређени облици његовог ис-
пољавања законодавства предвиђају као кривична дјела и за њих прописују
одговарајуће кривичне санкције. Ово је случај и са Кривичним закоником
Републике Српске који је задржао рјешење из Закона о измјенама и допу-
нама Кривичног закона Републике Српске из 2013. године када су уведене
одређене новине у погледу кривичноправне реакције на кривична дјела са
елементима насиља. Аутори у раду пажњу посвећују особинама личности
које извршавају кривична дјела са елементима насиља, као и мјерама без-
бједности оријентисаним ка извршиоцима кривичних дјела са елементима
насиља у кривичном законодавству Републике Српске.

О КВАНТНОЈ КРИПТОГРАФИЈИ

Стево Јаћимовски, Јован Шетрајчић, Јелена Ламовец — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

Крајем двадесетог века човечанство je ушло у еру инфор-
мационих технологија. ИТ индустрија, која се бави производњом, обрадом,
складиштењем и преносом информација, постала је саставни дeо глобалног
економског система, потпуно независан и прилично значајан сектор привре-
де. Зависност савременог друштва од информационих технологија је толико
велика да пропусти у информационим системима могу довести до значај-
них инцидената. Телекомуникацијe су кључна индустрија информационих
технологија. Међутим, информације су током транспорта веома осетљиве
на разне врсте злоупотреба. Јединице за складиштење и обраду података
могу бити физички заштићене од недобронамерних, што се не може рећи за
комуникационе линије које се протежу на стотине или хиљаде километара и
које је готово немогуће заштитити. Стога је проблем заштите информација
у сфери телекомуникација веома значајан. Криптологија као наука и по-
себно њен део криптографија управо се баве овом проблематиком. Квантна
криптографија је релативно новија област која се бави обезбеђењем сигурне
комуникације између пошиљаоца и примаоца информације, користећи за-
коне квантне физике. Циљ рада је да се упознамо са принципима квантне
дистрибуције кључа за кодирање информација и основним проблемима који
се јављају при његовој реализацији.

ПРИВАТНА И/ИЛИ КОРПОРАТИВНА БЕЗБЈЕДНОСТ Да ли постоје концептуалне сличности и разлике?

Велибор Лалић, Предраг Ћеранић, Милица Сикимић — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

У раду се анализирају теоријско-концептуална одређења
приватне и корпоративне безбједности. На основу прегледа литературе са-
гледавају се заједничке карактеристике и специфичности, те критички пре-
испитује основаност третирања њихових концептуалних сличности и раз-
личитости. Кључно питање је да ли оне (сличности и разлике) постоје или
се ради о једном те истом концепту. Типологија корпоративне безбједности
Lippert-a и сарадника кориштена је као аналитички оквир за компарацију
корпоративне и приватне безбједности. Свака од пет димензија из типоло-
гије упоређивана је и анализирана. Прво су приказани резултати истражи-
вања Lippert-a и сарадника по наведеној типологији, затим jе типологија,
односно тај аналитички оквир кориштен за анализу приватне безбједности.
На кају је извршено упоређивање приватне и корпоративне безбједности
како би се сагледало у којим димензијама типологије постоје преклапања
и сличности, а у којима разлике. У том смислу основни закључак је да при-
ватна безбједност и корпоративна безбједност су сродни појмови који имају
значајне заједничке карактеристике (lat. genus proximum), али и специфич-
ности што их чине различитим једно од другог (lat. differentia specifica). На
основу компаративне анализе може се закључити да приватна безбједност
и корпоративна безбједност јесу сродни али су и концептуално различити
појмови.

СТРУКТУРА МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ СТУДЕНАТА ФАКУЛТЕТА БЕЗБЈЕДНОСНИХ НАУКА

Дарко Паспаљ, Милан Гужвица, Лазар Вулин — Tue, 08 Oct 2019 00:00:00 +0200

На узорку од 84 студента Факултета безбједносних наука из
Бањалуке, примијењен је систем од 16 моторичких варијабли с циљем да се ут-
врди структура њихових моторичких способности. Примјеном факторске ана-
лизе по Кајзер-Гутмановом критеријуму утврђено је 6 латентних моторичких
димензија. Први фактор дефинисан је као фактор механизма за структурирање
кретања, јер је представљен варијаблама за процјену координације и фреквен-
ције покрета. Други фактор дефинисан је као фактор механизма за регулацију
трајања ексцитације, јер је представљен мјерама за процјену репетитивне и ста-
тичке снаге руку, трупа и ногу. Трећи фактор дефинисан је као фактор механиз-
ма за регулацију тонуса и синергијску регулацију, јер је представљен варијабла-
ма за процјену мјера флексибилности. Четврти фактор дефинисан је као фак-
тор механизма интензитета ексцитације, јер је представљен варијаблом којом
се испитује експлозивна снага кроз способност брзине трчања. Пети фактор је
такође дефинисан као фактор синергијске регулације и регулације тонуса, јер је
престављен варијаблом за процјену равнотеже, док је шести фактор дефинисан
као фактор интензитета ексцитације, јер је представљен са три варијабле за про-
цјену експлозивне снаге и једном варијаблом за процјену флексибилности. Овај
рад је покушај да се покаже да је издвојена хијерархијска структура моторич-
ких способности од изузетне теоријске и практичне вриједности, при чему би
поменути фактори требали представљати одредницу за предикцију моторичких
способности и програмирање тренажних оператора у настави Специјалног фи-
зичког образовања.