ЗБОРНИК РАДОВА ''ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У НДХ И УСТАНАК - КОЗАРА 1942-2022''

ПАРТИЗАНСКИ РОМАН И ИСТОРИЈСКА СВЕСТ: СЛИКА НЕПРИЈАТЕЉА У РОМАНИМА СРПСКИХ ПАРТИЗАНСКИХ КЊИЖЕВНИКА 1950-ИХ ГОДИНА

Немања Девић — 2023-10-01

У овом раду настојимо да прикажемо како су историјски романи и ангажована књижевност, који су имали за тему револуцију и рат 1941-1945, утицали на формирање историјске свести о Другом светском рату. У фокусу истраживања је однос књижевника и књижевно- сти према непријатељу – како према окупатору и њего- вим помагачима, тако и према „народним непријатељи- ма“ из редова српског народа које је маркирала КПЈ. Узорак ће чинити истакнути романи Добрице Ћосића, Михаила Лалића и Бранка Ћопића (са акцентом на Ћо- пића због Козаре и Крајине) објављени у првој деценији након рата и током 1950-их година. На основу анализе њиховог садржаја указаћемо на сличности и разлике у поимању непријатеља партизанског покрета у различи- тим окупационим зонама и српским просторима унутар Босанске Крајине, Црне Горе и централне Србије.

ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАШКЕ ВОЈСКЕ 1942. ГОДИНЕ

Бојан Димитријевић — 2023-10-01

Чланак представља анализу снага Усташке војнице (војске) у 1942. години, кроз анализу органи- зације војне структуре усташког покрета у Независној Држави Хрватској. Даје се преглед њених саставних делова, од највиших команди и штабова, преко нових организационих целина – здругова, до посебних де- лова какве су железничке, припремне, добровољачке, затим јединице немачке народносне групе, и конач- но јединица за обезбеђење поглавника или логора. На крају се разматра и бројно стање усташке војске у 1942. години. Рад је настао на основу ауторовог ис- траживања у београдском Војном архиву, Хрватском државном архиву у Загребу, као и консултовања лите- ратуре која се бавила овом проблематиком.

УПОРЕДНА АНАЛИЗА МИКРОДИНАМИКЕ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У НДХ И УСТАНКА НА ПОДРУЧЈИМА ХЕРЦЕГОВИНЕ И ПОТКОЗАРЈА 1941-1942. ГОДИНЕ

Предраг Лозо — 2023-10-01

Микродинамика дешавања на одређеним просторима за вријеме Геноцида над Србима у НДХ, као и српског устанка, који je подигнут како би се то уништење зауставило, умногоме говори о карактеру и законитостима одвијања историјских процеса. На под- ручју Херцеговине, тачније на оној територији коју да- нас називамо источном Херцеговином, и на подручју које гравитира планини Козари, чији је она постала симбол, у дешавањима 1941. и 1942. године, одиграли су се, између осталих, у различитим хронолошким ин- тервалима, догађаји који су кључно утицали на проце- се током читавог Другог свјетског рата на територијама на којима је живио српски народ. Како су хронолошки текли ти догађаји у овим релативно удаљеним области- ма, да ли је исказана одређена законитост у њиховом узрочно-посљедичном слиједу, као и то какве су слич- ности, односно разлике, условиле развој карактера процеса и њихову микродинамику - нека су од питања на која ћемо покушати одговорити у раду.

ДОПРИНОС ЖЕНА КОЗАРЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ

Ведрана Адамовић — 2023-10-01

У раду се обрађује допринос жена са под- ручја Козаре и Поткозарја у Народноослободилачкој борби, настојећи да се обухвате различити аспекти укључености у борбу. Почевши своју борбу кроз илега- лан рад, оне се постепено прикључују и партизанским јединицама, радећи у санитету, а убрзо узимајући и пушке у руке. Поред овога, рад се бави и положајем жена у оквирима породице и друштва, како оног у којем је поникла, тако и онога које се тек стварало, пратећи постепено њихову промјену.

ГУБИЦИ СТАНОВНИШТВА ОПШТИНЕ КОЗАРСКА ДУБИЦА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Марко Јанковић — 2023-10-01

На основу доступне грађе и литературе у раду се разматрају губици становништва током Другог свјетског рата на територији данашње Општине Ко- зарска Дубица. Термин „територија данашње Општи- не Козарска Дубица“ понавља се на више мјеста у самом раду са циљем да се разбију нека устаљена, према аутору, погрешна мишљења, која су у српску историографију ушла заједно са књигом Душана Д. Самарџије Босанскодубичко подручје у НОР-у и соција- листичкој револуцији 1941–1945. Према аутору, Са- марџија и сарадници нису најбоље разумјели терито- ријалне промјене спроведене након Другог свјетског рата, што је довело до погрешних тумачења и прора- чуна у укупним губицима на територији Општине Ко- зарска Дубица.

ПЕШАДИЈСКА 342. ДИВИЗИЈА, КОМАНДНИ КАДАР И РАТНА КРЕТАЊА ПЕШАДИЈСКИХ ПУКОВА И БАТАЉОНА ОДГОВОРНИХ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ У ЗОНИ ЈАДРА

Виктор Бејатовић — 2023-10-01

Рад се бави обрадом кретања и саставом јединица 342. пешадијске дивизије, које су у јесен и зиму 1941. извршиле велике ратне злочине над српским цивилним становништвом у широј зони Јадра и Лознице, као и одговорним лицима за тај злочин. Она су преносила наредбе инстанцама на релацији дивизија-пук-батаљон-чета, те самим тим сносе исту одговорност као и командно одговорна лица за ма- совне ратне злочине у Крагујевцу и Краљеву, изврше- не у истом периоду. Обрада јединица и лица, која су им командовала, нуди добре резултате, јер постоји проценат вероватноће да су та лица преживела зав- ршетак рата, а нису била потраживана од стране ту- жилаштава за почињена дела. Приказан је командни кадар јединица три пука и девет батаљона, које су на широј територији Лознице, Цера и долине Јадра у оперативно-тактичком смислу вршиле ратна дејства, током којих су спроведене најсуровије одмазде са смртним квотама 100:1. Резултати овог рада ће се на- даље користити у даљим компаративним параметри- ма са методама физичке антропологије, форензичке психологије и војне историје у правцу што прециз- нијег закључивања броја страдалих лицa, што је као упоредни контролни метод дало одличне резултате на примеру злочина у Крагујевцу, и што се тиче бројева страдалих лица, и што се тиче одговорних лица која су преживела рат, а која би у оквиру судских сведочења разјаснила своју одговорност, потребне детаље и број стрељаних лица..

СТРАДАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ НА ОСНОВУ РЕВИДИРАНОГ ПОПИСА ЖРТАВА РАТА ИЗ 1964. ГОДИНЕ

Милан Гулић — 2023-10-01

С обзиром на број жртава, мобилисаних војника и територијални обухват бојног поља, Други свјетски рат представља најстрашнији оружани сукоб у историји човјечанства. Оставио је страховите посље- дице широм свијета и значајно утицао на многе појаве и догађаје из наредних деценија. Југословенски про- стор је био поприште рата од априла 1941. до маја 1945. године и за то вријеме тешко је пострадао како због окупације, тако и због грађанског рата који се распламсао у тим специфичним околностима. Југосла- вија је нестала, а да никада поуздано није утврђено колико је жртава проузроковао тај рат. Најзначајнији прилог покушају да се до те бројке дође дао је попис жртава рата из 1964. године. Управо на основу резул- тата тог пописа, у овом раду смо настојали да утврди- мо колике је жртве Други свјетски рат проузроковао међу Србима у сјеверној Далмацији. Настојали смо да утврдимо која су подручја сјеверне Далмације на- сељена Србима највише пострадала и ко је одговоран за њихово страдање. Сврха рада је да, на основу тако добијених података, створи сумарну слику о страдању Срба у сјеверној Далмацији у Другом свјетском рату.

ЗАТИРАЊЕ СРБА У БИХАЋУ 1941. ГОДИНЕ

Драга Мастиловић — 2023-10-01

Међу бројним злочинима геноцида Не- зависне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у току Другог свјетског рата, на простору да- нашње Босне и Херцеговине, по масовности и брутал- ности издвајају се злочини почињени над бихаћким Србима 1941. године. Документи Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помага- ча за Босну и Херцеговину у Сарајеву и Државне ко- мисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Београду несумњиво свједоче о геноцид- ној намјери нових хрватских власти да у потпуности истријебе српско становништво са тог простора. У раду се, на основу архивске грађе из Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Бео- граду, те релевантне литературе, настоје реконструи- сати злочини почињени над бихаћким Србима у току 1941. године, посебно у прва три мјесеца владавине Независне Државе Хрватске на том простору, када су ти злочини били најмасовнији и најбруталнији и када су несумњиво имали карактер геноцида.

МАСОВНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ОПШТИНИ КОЗАРСКА ДУБИЦА 1941-1945. ГОДИНЕ

Мирко Димић — 2023-10-01

Први познати масовни злочин усташа по- чињен је над 108 ухапшених Дубичана, који су транс- портовани у правцу Глине, 24. јула 1941. године. Протјеривање и убиства на подручју данашње Козар- ске и Хрватске Дубице добиће своју завршну фазу у мају 1942. Од преко 10.000 Срба, који су живјели на овом подручју до маја 1942, остало је свега њих из- међу 2.000 и 3.000, који су уклоњени, тако да је под- ручје етнички очишћено од Срба. Током и завршетком војних операција на планини Козари, љета 1942. го- дине, са овог подручја депортовано је између 68.000 и 80.000 становника у логоре. Војне јединице Неза- висне Државе Хрватске и Њемачке су, под изговором стријељања партизана, убиле огроман број српског цивилног становништва на подручју Козаре. Истражи- вање страдања становника села, као што су Срефлије и Шеварлије, показује нове резултате и окрића нових појединачних жртава, које до сада нису биле пописа- не, као и карактер страдања осликан убиствима вели- ког броја дјеце.

НАЦИОНАЛНА СТРУКТУРА ПОГИНУЛИХ ПАРТИЗАНА СА ПОДРУЧЈА ПРИЈЕДОРА УПИСАНИХ НА МЕМОРИЈАЛНОМ ЗИДУ НА МРАКОВИЦИ

Борис Радаковић — 2023-10-01

У овом раду бавимо се националном струк- туром 2.307 погинулих бораца са подручја Среза Приједор. На Меморијалном зиду, на Мраковици, уписано је 9.921 име погинулих партизана током Дру- гог свјетског рата. То су, углавном, имена партизана са подручја Козаре и Поткозарја. Неколико проце- ната (537 бораца) чине и борци са других подручја Босне и Херцеговине, те из других република бивше Југославије, страдали у јединицама формираним на простору Козаре. Ипак, накнадним истраживањем и прикупљањем података, утврђено је да нису сви по- гинули борци уписани на Mеморијални зид (плоче са именима погинулих посљедњи пут су постављене на зид 1982. године). До сада је пронађено петнаестак имена бораца која нису уписана. За претпоставити је да их има још, који из различитих разлога нису еви- дентирани од стране СУБНОР-а или других институ- ција, а погинули су у партизанским јединицама са Козаре. Анализирајући националну, полну и старосну структуру погинулих припадника НОВЈ могу се извући закључци који говоре о односу националних заједни- ца према устанку и отпору нацистичким завојевачима и њиховим савезницима. Осим националног односа према поменутом питању, детаљна бројчана анализа може понудити одговоре о карактеру рата и страдњу на Козари и у Поткозарју.