UTICAJ COVID -19 NA SVETSKU EKONOMIJU

Abstract

Dugotrajne posledice pandemije koronavirusa po globalnoj ekonomiji dolaze u fokus. Trenutno se sagledava da je pandemija predstavljala najveći sinhronizovani pad globalnog BDP-a u modernoj istoriji, iako su njeni uticaji brzo ublažile vlade koje su se rukovodile lekcijama naučenim iz globalne finansijske krize koje su se zadesile 2009. godine. Ovog puta vlade su mnogo brže uvele stimulativne programe za suzbijanje recesionih sila. Nažalost usled ove nastale situacije neispunjavanje obaveza na vreme uzrokovano je rastućim kamatnim stopama koje bi mogle izazvati paniku na finansijskom tržištu, i koja bi se mogla brzo proširivati s obzirom na ogroman teret duga koji su vlade preuzele. Ekonomije koje su oštećene recesijom morale se snosati sa smanjenim poreskim osnovicama i novim zahtevima za zaduživanjem. Sa druge strane, povećanje rasporeda vakcinacije moglo bi da ubrza pojavu takozvanog imuniteta krda, i ubrzo povrati poverenje investitora i potrošača, zatim da se oslobodi zaostala potražnja i na taj način ubrza oporavak vođenem potražnjom. Opstanak niskih kamatnih stopa i niskih inflacija mogle bi da na neki način produže period u kome su vlade pozicionirane da obezbede suštinsku monetarnu i fiskalnu podršku nacionalnim ekonomijama, dok zeleni izdaci oporavka polako puste korenje. Trenutno postoje znaci da bi benigni period zaduživanja sa niskim kamatama mogao završiti ranije nego što se u početku očekivalo. Nije svaka ekonomska kriza ista. Ponekad je oporavak brz, a ponekad se povlači i godinama.