МЕДИЈСКА ЦЕНЗУРА: СЛОБОДА НАСУПРОТ ОДГОВОРНОСТИ

Abstract

Аутори у раду истичу да је медијска цензура, у мирнодопско време, знак ауторитарних режима. Медијска цензура је глобална појава која је годинама указивала на појаву информативне аномалије. Цензура одржава државу стабилном и мирном, док је основни мотив да се јавности ускрате информације које потенцијално могу угрозити власт. Светска интернетска повезаност, у савременој ери, омогућава неконтролисану покретљивост информација које пролазе кроз и изван просторних граница у минималном времену. Због тога, све већи број потрошача медија зависи од Интернета који нуди широк спектар информација. Историјски гледано, приступ вестима није био тако лак. Штампа у већини земаља Европе у 18. веку била је под драконским правилима цензуре, која се постепено умирила у 19. веку због јавне потражње. Међутим, аутократске и јако централизоване владе и даље отворено или суптилно „запошљавају» цензуру као средство против опозиције. За сузбијање информативног удара, новинари са новим технологијама, као и независни новинари информишу путем друштвених медија, мрежа, блогова и нових веб сајтова. Владе опстају употребом строгог апарата за надзор над Интернетом који ефикасно блокира веб локације и филтрира информације суптилно. Због тога је само селективним вестима дозвољено продирање кроз заштитни зид. Улога медија у друштву није ограничена само на
информисање јавности. Пресудно је да медији не искористе могућност непроверених сензација које могу потенцијално нанети штету. Овај рад ће се усредсредити на анализу „информативног удара» путем медијске цензуре, подсећајући да су медији одговорни да негују толеранцију, слободу говора и мисли.