ТЕРОРИЗАМ САВРЕМЕНА ПРЕТЊА СПОРТУ - УТИЦАЈ МЕДИЈА

Abstract

Мото олимпизма, спорта уопште Citius, altius, fortius („Важно је учествовати, а не победити!») одавно је престао да буде основ спортског надметања. Спорт је одавно престао да буде игра, чак и на аматерском нивоу. Организација спортских такмичења и њој иманентна производња спортских реквизита и опрема, постали су високопрофитабилне делатности. Самим тим спорт постаје подложан продору различитих нелегалних активности, укључујући организовани криминалитет и међународни тероризам. У организацији спортских приредби, нарочито међународних, са највећим бројем учесника, као што су, на пример, Олимпијске игре, светска и европска првенства од некадашње појачане полицијско-надзорне службе, редара, данас се стигло до веома комплексних безбедносних мера и радњи, које су под директном ингеренцијом државе организатора, укључујући чак и ангажовање војно-безбедносних асоцијација чији је члан земља организатор, као што је био случај са ОИ у Атини, и ангажовање НАТО снага. Нападом на спортисте исламистички терористи пре свих, остварују три циља – добијају већи публицитет, додатно шире страх и ударају на економију непријатеља. Спортски догађаји који окупљају велики број навијача постају тако платформа преко које терористи лансирају своје претње, пропагирају своје циљеве и шире своје идеје. Фудбал им је посебно интересантан, јер је најгледанији спорт на планети. Поједине утакмице имале су више од милијарду телевизијских гледалаца. Самим тим на медијима је вечити задатак, да нађу општи корен, разлуче шта људима приказивати, а шта не. Од тога много зависи, зато што на крају крајева, неће сурова сила, а ни државе решавати тај проблем, већ друштво у целини. У складу с тим начин на који буде анимирано светско мњење, расположење друштва у целини, уопште, количина нетрпељивости усмерена ка овој чудовишној појави, утолико ће се на овој планети, и то веома брзо, добро живети. Леп сан, зар не?