СРЕДЊОВЕКОВНЕ МЕНИЦЕ У ДУБРОВНИКУ И СРБИЈИ. ПРАВО И ЕКОНОМИЈА. ПРОПИСИ И ПРАКСА О ПОСЛОВАЊУ МЕНИЦАМА У ДУБРОВНИКУ И СРБИЈИ 15. ВЕКА

Abstract

У средњем веку било је мало новца, па су у финансијским пословима преовлађивали кредити. Један од начина кредитирања било је пословање меницама. Меница („lettera di cambio”) поникла је у Италији, а проширила се у позном средњем веку на балканске земље, нарочито на градове источне јадранске обале. Меница је садржавала две операције: кредит и промену валуте и омогућавала да се новац не прено- си из места у место, што је у средњем веку било скопчано с великим ри- зицима. Менице су у 14. и 15. веку нашле примену у Дубровнику, а Бенко Котуљевић, дубровачки економски теоретичар и практични трговац 15. века, посветио јој је у своме делу О трговини и савршеном трговцу једну главу. Употреба меница се из Дубровника проширила на Србију. Дубровачка општина је меницама долазила до новца у Српској деспотовини, нарочито на двору деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву. Меницама су се користили и њени поданици, послујући по српским градским и рударским насељима. Менице су у Србији писане не само на латинском већ и на српском језику.