ОДНОСИ ИЗМЕЂУ СРБА И ХРВАТА У ВРЕМЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 1848-1849. ГОДИНЕ

Abstract

Овим радом у основним линијама приказани су сви видови односа између Срба и Хрвата у време револуције 1848-1849. године. Показано је како је на самом почетку револуције Србима у Дубровнику и Загребу запретила опасност да их Хрвати побију. Потом је изнето више података о томе како су, због заједничке опасности која је Хрватима и Србима запретила од Мађара, и једни и други настојали да се повежу и одбране од северног суседа. С тим у вези показано је како су Хрвати прихватили одлуке Мајске скупштине у Карловцима и како су патријарх Ј. Рајачић и бан Ј. Јелачић, као и Главни одбор народа српског, улагали напоре да стану на пут верским размирицама. Саопштени су многи подаци који говоре о несугласицама до којих је дошло између Рајачића и Јелачића због тога што су Срби, војно угрожени од Мађара, очекивали помоћ од Хрвата, али она, упркос сталним обећањима бана није пристизала. Посебна пажња поклоњена је понашању бана Јелачића и барона Кулмера према Србима, које не само да нису волели већ су их мрзели и чинили све за добро јединствене Монархије и Хрвата против српских националних интереса и циљева.