ПРАВНИ ОКВИРИ РУДАРСТВА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Abstract

Рударство је на Балкану имало дуготрајну традицију од времена Илирске независности и експлоатације у римским провинцијама до рударске производње у средњовековној српској држави. У Србији је од средине XIII века рударство добијало све већу улогу у економском развоју, што је значајно утицало на њено политичко, војно и дру- штвено обликовање, као и на њен статус у међународним односима. Полет рударства, по мишљењу прихваћеном у науци, везује се за долазак Саса из средње Европе. Они су модернизовали начин експлоатације, уносећи нове организационе и правне моделе засноване на концесијама, финансијском капиталу и уговорима. Развој рударских градова је допринео просперитету широм државе. Најзначајнији правни извор за рударство средњовековне Србије је Законик деспота Стефана Лазаревића намењен руднику и граду Новом Брду. Више чланова Законика је посвећено текућим трошковима које је сваки концесионар морао редовно уплаћивати. Осмишљеним правним правилима подстицана је ефикасност и онемогућаван застој у раду, вођење бесконачних распарава и стварање губитака.