СРБИЈА НА ПУТУ НАЦИОНАЛНОГ ОСЛОБОЂЕЊА: УСТАНЦИ, АУТОНОМИЈА, РЕВОЛУЦИЈА (1788-1813)

Abstract

Србија је на прагу епохе национализма, крајем 18. века, погранична османска провинција која је, борећи се у редовима аустријских трупа и сузбијајући одметнуте јаничаре у име Високе Порте, постепено стицала аутономију унутар Београдског пашалука. Српска револуција (1804-1813), брзо је из локалне побуне прерасла у први рат за национално ослобођење у европској Турској. Била је то балканска верзија Француске револуције, обележена укидањем османског феудализма, ус- постављањем независне администрације и обновом националне културе. Својим зрачењем широм Балкана, од Далмације и Босне, до Војне Границе и на југу до Грчке, Српска револуција је имала све елементе социјалног и националног ослобођења. Упркос поразу 1813, пут ка националном ослобођењу и културној обнови био је широм отворен.