Obrazovanje je jedan od ključnih faktora efektivnosti i brzine ekonomskog razvoja. Usavršavanje i mijenjanje društvenih odnosa zavisi najviše od znanja i nivoa obrazovanja ljudi. Moderni razvoj traži nova znanja i potreba za njima permanentno raste. Kvalitet ljudskih resursa predstavlja dinamičan element razvojne politike. Njegova mobilnost i sposobnost prilagođavanja ubrzava i unapređuje promjene. Doprinos obrazovanja je za ukupni razvoj od strateškog značaja, između ostalog i zato jer tehnološki napredak diktira razvoj ljudskog potencijala. Obrazovni sistem na našim prostorima prati problem nepodudaranja strukture školstva, obrazovnih profila i potreba privrede. Ko degradira svoj obrazovni sistem gubi i sopstvenu budućnost. Loše obrazovanje nije jedini isključivi razlog nezaposlenosti ali je činjenica da postoji snažna korelacija između ove dvije pojave kao i da obrazovanje igra značajnu ulogu u borbi protiv nezaposlenosti. Tranzicioni procesi rezultirali su krupnim promjenama u strukturi zaposlenosti. Privredni pritisci i nesigurno tržište prisililo je brojne organizacije da se okrenu fleksibilnijim oblicima zapošljavanja. Nakon analize dostupnih studija, analiza, istraživanja u sferi kretanja na tržištu rada u Republici Srpskoj, te analize dostupnih relevantnih statističkih podataka, o demografskoj strukturi, zaposlenosti i karakteristikama radne snage, neformalnoj ekonomiji, politikama obrazovanja i ishodima tržišta rada, kao i ekonoms¬kom rastu i dinamici potražnje za radom, ovaj rad odgovara na pitanje kakva su trenutna kretanja na relaciji obrazovanje-tržište rada Republike Srpske, te daje analitički pregled dostupnosti radne snage s obzirom na starosnu strukturu, obrazovnu strukturu i druge dostupne statističke pokazatelje.
