У овом чланку показујемо како клијенти банка могу стећи довољно добру слику о квалитету појединачних банака. Показујемо да се директним увидом у јавно публиковане финансијске извјештаје банака, коришћењем финансијских рацио бројева могу могу формирати доста поуздани рангови квалитета појединачних банака. То се допуњава подацима из извјештаја екстерних ревизора. Озбиљна финансијска анализа историјских података као и континуелно текуће пажљиво праћење доступних извора информација може клијенту, са великом дозом сигурности, указати на потенцијалне проблеме у банци те га на вријеме упозорити да би банка могла бити у догледном времену суочена са озбиљним проблемима. Закључујемо да нису увијек довољни само подаци из извјештаја банака и ревизорски извјештаји већ је пожељно пратити и све друге доступне информације. Коју банку ће клијенти изабрати и по којем критерију је индивидуалан избор јер зависи од клијентове пословне позиције, способности за анализу и могућности да се довољно информише. Закључујемо да је проблем асиметрије информација присутан не само у односу кредитора и корисника кредита већ и у односу између повјериоца и његове банке.
