Привредни развој и напредак сваког друштва зависе од образовања становништва. Сходно томе, неопходно је посветити посебну пажњу сектору образовања, његовом повезивању са тржиштем рада и дефинисању стратегије. Свет је данас суочен са кризом у многим областима друштвеног живота и рада људи, па и у области васпитања и образовања. Основно питање земаља у развоју је како ухватити корак са развијеним земљама у светској прерасподели знања, вештина и способности, односно укључити се у савремене светске токове. Образовање као важан чиниоц развоја и напретка, у било којој земљи, па и у Србији плени пажњу најшире јавности, сручњака и посебно научника, који га посматрају са различитих страна. Оно је у последње две деценије доживело драстичне промене које су последица крупних догађаја на светској образовној, економској и политичкој сцени. За Србију, у процесу транзиције, ово питање је веома актуелно да би постигла напредак, приближавање, односно усклађивање образовног, научно-истраживачког и развојног система са ужим и ширим окружењем. Универзитети су значајни за промовисање друштвеног, културног и економског развоја нација и треба да предузму улогу у променама и привредном развоју Србије. Истовремено, додатно се намеће и питање савремених образовних парадигми које су примерене турбулентном окружењу, веома брзим променама и методама рада, што држимо да је допунски истраживачки изазов и покретачки мотив за покушај давања властитог доприноса истраживаном.
