KVANTITATIVNO POPUŠTANJE EVROPSKE CENTRALNE BANKE

Abstract

Kvantitativno popuštanje (engl. quantitative easing), kao nestandardna mera
monetarne ekonomije, predstavljala je rešenje najvećih svetskih finansijskih sistema u
cilju suzbijanja recesije i negativnih efekata Svetske ekonomske krize, primarno
prouzrokovane na hipotekarnim tržištima SAD-a 2008. godine. Četiri najveće centralne
banke sveta (FED, ECB, BOE, BOJ) opredelile su se za program mera masovnog otkupa
aktive na finansijskom tržištu, u uslovima ograničenog targetiranja inflacije politikom
niskih kamatnih stopa. Fokus rada je na analizi aktivnosti i efekata politike
kvantitativnog popuštanja Evropske Centralne Banke. Evropska Centralna Banka,
oslanjajući se na bankocentričnost finansijskog sistema, fokusirala se na mehanizam
povećanja ponude novca primarnom kupovinom državnih obveznica posredstvom
nacionalnih centralnih banaka. Ciljevi programa kvantitativnog popuštanja su u krajnjoj
instanci – povećanje stope inflacije na 2% u srednjem roku, uz povećanje investicija,
potrošnje i podsticaj privrednog rasta, uzevši u obzir široki mah nastupajuće recesije kao
posledica distorzija na svetskom finansijskom tržištu. Kao rezultat primenjenih mera
nestandardne politike masovnog otkupa aktive, dolazi do direktnog povećanja ponude
novca i istovremeno do povećanja bilansne sume (aktive) centralnih banaka.