СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА РУДАРСТВА У СКЛАДУ СА ЕФИКАСНОМ ЗАШТИТОМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРИВРЕДНИМ РАЗВОЈЕМ

Abstract

Mинeрaлнe сирoвинe прeдстaвљajу oснoву мaтeриjaлнe прoизвoдњe и савремене привреде при чему рударство представља једну од најстаријих индустрија човјечанства. Потребе за минералним сировинама временом само расту па се у овом раду покушао дати преглед тренутног стања ефективности коришћења минералних сировина и ресурса у Републици Српској. Кроз дату анализу и преглед су приказани сви аспекти везани за техничко-технолошке, техно-економске, еколошке и културно-социолошке утицаје које пројекти у рударству и геологији носе са собом, како на глобалном нивоу тако и на нивоу саме Републике Српске. Глобално гледано друштва постају све више зависна од све веће разноликости и веће количине ископаних минералних сировина него икада раније. Просјечна потрошња минералних сировина је 17 до 26 тона минералних сировина годишње по особи, у зависности од стандарда поједине земље (Kesler,2017). Кроз дату анализу значаја стратешког приступа управљању и коришћењу минералних ресурса и сировина приказана су схватања и поједини приступи појму одрживог развоја у рударству, указано на неизоставне ризике у рударству али са друге стране и неопходност организовања рударске призводње. Говорећи о будућности рударства у контексту одрживог развоја неопходно је реално процијенити значење тог појма, и нужно је напоменути да он добија посебан одјек у случају рударства. Неки основни принципи би требали бити разумно и економично истраживање, проналажење и коришћење минералних ресурса. Глобални дискурс о рударству и одрживом развоју пати од фундаменталног извртања праве слике о рударству и његовог значаја. Преиспитивањем улоге минералних сировина у глобалном развоју постављају се питања да ли су државе и заједнице правилно анализирале кључне производе, питања, актере и путеве развоја рударства (Franks,2020). У раду су приказане могуће смјернице и на глобалном нивоу у смислу позиционирања у производњи и трговини критичним минералима и другим материјалима неопходним за енергетску транзицију, посједовања што већег дијела ланца снабдијевања, укључивања технологије са ниским емисијама, максимално коришћење финансијске акумулације и брзо покретање нових пројеката у циљу максимализације могућности раста и стварања нових вриједности, преиспитивања постојећих стратегија рада поготово на постојећим рудицима и инвестицијама у контексту фундаменталних глобалних промјена. Све наведене могуће правце развоја рударства треба да прати више улагања напора и активности на принципе експлоатације, удруживања и инвестиција у рударству у складу са заштитом животне средине, потребама друштва и управљањем у складу са регулативом (ЕSG - Environmental, Social and Governance)(Bendall,2022).
Негативна атмосфера око геолошких истраживања и рударске производње изискује јасно дефинисање сада већ стратешких активности које ће „вратити“ повјерење и схватање нужности организације рударства на овим просторима са пуном одговорношћу према локалним заједницама, држави, животној средини и доста егзактнијим ефектима организације оваквог вида производње. Све то носи велику одговорност људи који се баве геологијом и рударством а дугачки путеви и захтјевне процедуре од првих геолошких проспекција и истраживања до саме експлоатације и отварања рудника нужно требају бити поштоване. Тако би се на најбољи и најегзактнији начин показало да је еколошки одрживо рударство могуће а транспарентност процедура и процеса развоја пројеката би смањила понекад оправдано грађанско неповјерење у рударство.