ГЕОХЕМИЈСКИ АТЛАС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
DOI:
https://doi.org/10.7251/ZRRF2401061TAbstract
Усљед повећаног степена хемијског загађења животне средине, осамдесетих година прошлог вијека постигнут је консензус на међународном нивоу о важности формирања геохемијске базе података као основе за планирање мултидисциплинарних пројеката за очување животне средине. Дугорочним програмом развоја основних геолошких истраживања Републике Српске планирана је израда Геохемијског атласа Републике Српске. Изради овог атласа геохемијских карата приступило се усљед недостатка систематизованих података о концентрацијама појединих елемената на простору Републике Српске. Поред израде геохемијског атласа, добијени резултати ће служити за планирање пројеката који се односе на управљање животном средином и минералним сировинама, те у законској регулативи за доношење прописа о дозвољеним концентрацијама елемената у појединим медијумима. Уз воду и ваздух, земљиште представља један од најважнијих природних ресурса, као и природни филтер за многе штетне компоненте које би без његовог утицаја доспјеле у подземне воде. Брига о тлу представља један од приоритета у очувању и заштити животне средине. Геолошки завод је крајем 2022. године започео реализацију пројекта израде Геохемијског атласа Републике Српске. Истраживања се темеље на анализи узорака узетих из различитих медијума у оквиру ријечних сливова. Примјеном савремених аналитичких поступака добиће се подаци о садржајима свих релевантних хемијских елемената на основу којих ће се формирати квалитетна и систематична геохемијска база података са приказом природне расподјеле хемијских елемената садржаних у површинским дијеловима земље. Истраживање је започето на подручју које припада сливу Сашке ријеке, а затим je настављено у сливу ријеке Дрињаче. Добијени подаци након завршених теренских узорковања и лабораторијских испитивања су предмет статистичке обраде и прорачуна основних статистичких параметара који ће заједно са картама дистрибуције различитих елемената бити приказани у Геохемијском атласу. На основу спроведених истраживања могуће је извршити издвајање простора са критичним оптерећењем металима, иницирати геохемијске аномалије које указују на потенцијално нова рудна лежишта као и унапређење сарадње са геолозима и биохемичарима у сврху развијања метода за моделовање доступних концентрација метала у тлу и седиментима.