ИСКУСТВА И ПРИМЈЕРИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У РУДНИЦИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Abstract

“Немојте да поновљате наше грешке; учите од нас и искористите наше искуство да постигнете више.” Ово су најважние поруке од представника министарстава, НВО и научно-истраживачког сектора, агенција за животну средину и других стручњака који се окупљају на серијама вебинара широм свијета.
Наведено имплицира на глобалне проблеме заштите животне средине од свих привредних дјелатности у цијелом свијету, па тако и рударства. Република Српска, односно Босна и Херцеговина још увијек није чланица ЕУ а ипак, спроводи активности у циљу усклађивања правног и институционалног оквира са политикама и стратегијама Европске уније.
У Републици Српској, поред закона и подзаконских аката из области заштите животне средине, усвојена је и Стратегију са Акционим планом животне средине, под називом ЕСАП БиХ 2030+, који ће надлежним институцијама понудити конкретне мјере неопходне за унапређење ситуације у области заштите животне средине и друштвеноекономске ситуације. Свјесни потребе да поједноставимо и усвајамо нове законе умјесто да покушавамо да закрпамо старе прописе, надлежне институције у Републици Српској усклађују свој правни оквир са правним оквиром ЕУ, иако усвајање прописа ЕУ у почетку може да буде скуп процес, али на дугорочном плану се исплати.Суочени са великим проблемима и великим притиском на животну средину, спознаја је да је од суштинског значаја и осигурање адекватног учешћа јавности у раној фази процеса одлучивања. а у свјетлу Архуске конвенције. Историја је показала да су прописи неопходни, нарочито они који се тичу доприноса заинтересованих страна.
Иако рударство као дјелатност постоји вијековима, начин на који се спроводи се промијенио. Ова дјелатност је постала одрживија, тако да су сада у фокусу заштита животне средине и друштвена одговорност. За јавност је важно да зна да ли је могућ суживот рудника са пољопривредом и другим активностима друштвене заједнице. Бројни примјери у окружењу и широм свијета потврђују да јесте.