ЗБОРНИК РАДОВА РУДАРСТВО КАО ПРИЛИКА ЗА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ЕКОЛОШКИ ИЗАЗОВИ

ЗНАЧАЈ И УЛОГА ЕКОЛОШКЕ ДОЗВОЛЕ У ПРОЈЕКТОВАЊУ И РАДУ РУДНИКА

Владимир Малбашић — 2026-03-01

Mинeрaлнe сирoвинe прeдстaвљajу oснoву мaтeриjaлнe прoизвoдњe и савремене привреде при чему рударство представља једну од најстаријих индустрија човјечанства. Потребе за минералним сировинама временом само расту па се у овом раду покушао дати преглед тренутног стања ефективности коришћења минералних сировина и ресурса у Републици Српској. Кроз дату анализу и преглед су приказани сви аспекти везани за техничко-технолошке, техно-економске, еколошке и културно-социолошке утицаје које пројекти у рударству и геологији носе са собом, како на глобалном нивоу тако и на нивоу саме Републике Српске. Глобално гледано друштва постају све више зависна од све веће разноликости и веће количине ископаних минералних сировина него икада раније. Просјечна потрошња минералних сировина је 17 до 26 тона минералних сировина годишње по особи, у зависности од стандарда поједине земље (Kesler,2017).
Кроз дату анализу значаја стратешког приступа управљању и коришћењу минералних ресурса и сировина приказана су схватања и поједини приступи појму одрживог развоја у рударству, указано на неизоставне ризике у рударству али са друге стране и неопходност организовања рударске призводње.
Говорећи о будућности рударства у контексту одрживог развоја неопходно је реално процијенити значење тог појма, и нужно је напоменути да он добија посебан одјек у случају рударства. Неки основни принципи би требали бити разумно и економично истраживање, проналажење и коришћење минералних ресурса. Глобални дискурс о рударству и одрживом развоју пати од фундаменталног извртања праве слике о рударству и његовоm значајu. Преиспитивањем улоге минералних сировина у глобалном развоју постављају се питања да ли су државе и заједнице правилно анализирале кључне производе, питања, актере и путеве развоја рударства (Franks,2020).
У раду су приказане могуће смјернице и на глобалном нивоу у смислу позиционирања у производњи и трговини критичним минералима и другим материјалима неопходним за енергетску транзицију, посједовања што већег дијела ланца снабдијевања, укључивања технологије са ниским емисијама, максимално коришћење финансијске акумулације и брзо покретање нових пројеката у циљу максимализације могућности раста и стварања нових вриједности, преиспитивања постојећих стратегија рада, поготово на постојећим рудицима и инвестицијама у контексту фундаменталних глобалних промјена. Све наведене могуће правце развоја рударства треба да прати више улагања напора и активности на принципе експлоатације, удруживања и инвестиција у рударству у складу са заштитом животне средине, потребама друштва и управљањем у складу са регулативом (ЕSG - Environmental, Social and Governance)(Bendall,2022).
Негативна атмосфера око геолошких истраживања и рударске производње изискује јасно дефинисање сада већ стратешких активности које ће „вратити“ повјерење и схватање нужности организације рударства на овим просторима са пуном одговорношћу према локалним заједницама, држави, животној средини и доста егзактнијим ефектима организације оваквог вида производње. Све то носи велику одговорност људи који се баве геологијом и рударством а дугачки путеви и захтјевне процедуре од првих геолошких проспекција и истраживања до саме експлоатације и отварања рудника нужно требају бити поштоване. Тако би се на најбољи и најегзактнији начин показало да је еколошки одрживо рударство могуће а транспарентност процедура и процеса развоја пројеката би смањила понекад оправдано грађанско неповјерење у рударство.

ПРЕГЛЕД РАДА РУДНИКА И ТЕ УГЉЕВИК НА ПРОИЗВОДЊИ УГЉА И ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Димшo Mилoшeвић — 2026-03-01

У овом раду се дају статистички елементи производње угља и електричне енергије у времену када се захтијева на прелазак на обновљиве изворе енергије. Помјерање рока за прелазак на обновљиве изворе енергије са 2035 до 2050 године је доказ да ни ЕУ није спремна да се тако брзо одрекне производње електричне енергије из термоелектрана. У вези с тим земље у развоју и неразвијене земље су далеко од задатих циљева ЕУ.
У овом раду се даје преглед показатеља рада и производње РиТЕ Угљевик и актуелна проблематика везана за рационално и дугорочно планирање производње, како угља, тако и електричне енергије. У циљу успостављања ефикаснијег рада овог веома битног електроенергетског објекта у Републици Српској је неопходно приступити много одговорније и мериторније, како би исти берем и у наредних десет до 15 година могао бити један од ослонаца производње електричне енергије у Републици Српској.

АНАЛИЗА ПРЕПРЕКА И МОГУЋИХ РЈЕШЕЊА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ КОРИШЋЕЊА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ НИСКЕ ЕНТАЛПИЈЕ

Бранко Ивановић — 2026-03-01

Посљедња енергетска криза довела је до појачаног коришћења обновљивих извора енергије у односу на ранији период. Један од обновљивих извора енергије који се може користити за климатизацију објеката (гријање и хлађење) је геотермална енергије ниске енталпије. Основне карактеристике геотермалне енергије ниске енталпије огледају се у сљедећем: геотермална енергија ниске енталпије је свуда заступљена, ресурс је обновљив и релативно јефтин за експлоатацију, врши се замјена фосилних горива, смањује се емисија штетних гасова, побољшава се углед у локалној и свјетској јавности и слично.
Међутим, и поред свих позитивних аспеката, постоје и многа ограничења у коришћењу овог типа обновљивог извора енергије. У раду је коришћена ПЕСТЕЛ анализа, гдје су у значајнијој мјери, кроз политичке, економске, социјалне, технолошке, еколошке и правне факторе, сагледане предности и недостаци коришћења геотермалне енергије ниске енталпије. Закључак је, да сви ови фактори, имају значајног утицаја и у наредном периоду, треба да се учине многи кораци са циљем значајнијег учешћа у цјелокупном енергетском билансу. Предметна анализа је рађена у склопу '' Danube GeoHeCo’’ пројекта.

ЕКСПЕРТСКА ЕКОНОМСКА ОЦЕНА МИНЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ, ЕКОЛОШКИ ТРОШКОВИ И ЦЕНА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА У МИНЕРАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ

Радуле Тошовић — 2026-03-01

Савремени услови пословања минералног сектора и остваривања минералне производње праћени су тржишном оценом економске вредности минералних резерви, односно износом добити/профита, који се њиховом валоризацијом може остварити. Променљивост геолошко-економских и других карактеристика рудних лежишта се анализира кроз различите врсте оцене, међу којима је посебно интересантна експертска економска оцена, са сетом фактора оцене и три сета показатеља оцене. Растући еколошки тренд и савремени захтеви заштите животне средине, уз пратећу превенцију загађења током геолошких истраживања, експлоатације и технолошког третирања минералних сировина, налажу посебно осетљиву анализу геоеколошких фактора. При томе њихово економско квантификовање се врши кроз посебну групу еколошких трошкова, који оптерећују 1 t минералне сировине, а који улазе у калкулацију цене коштања и утичу на продајну цену минералне сировине на тржишту. Економска анализа њиховог износа указује на трошкове еколошких мера и активности, које је неопходно преузимати у случају конкретног лежишта, ради адекватног односа према животној средини и практичне примене принципа одрживог развоја у минералној економији.

ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Владимир Јовичић — 2026-03-01

Геолошка истраживања представљају основу за разумјевање састава, структуре и еволуције Земљине коре. Ова истраживања имају широку примјену у различитим областима, укључујући рударство, грађевинарство, хидрологију, хидротехнику, сеизмологију, екологију итд. Геолошка истраживања нису усмјерена само на практичну примјену, већ служе и као основа за стицање нових научних сазнања о грађи и еволуцији Земље. У овом раду анализираће се основне врсте и методе геолошких истраживања, које укључују различита теренска истраживања, геотехничке, геохемијске, геофизичке и хидрогеолошке методе истраживања. Геологија, са еколошког аспекта, проучава састав земље, као и подземних вода везано за антропогене утицаје и због тога има главну улогу у планирању, али и кориштењу земљишта и воде. Земља непрестано мијења свој облик и структуру, најчешће споро, а понекад и кроз драматичне догађаје као што су вулканска активност, земљотреси, цунамији итд. Планирање кориштења земљишта, нарочито у контексту урбанизације и ширења градова, такође захтјева разумјевање геолошких, односно геодинамичких процеса. Савремени приступи у геологији и геолошким истраживањима све више наглашавају потребу за примјеном одрживих и еколошки прихватљивих метода које искључују негативне ефекте на екосистеме и које ће подржавати принципе еколошке одговорности. У овом раду ће се разматрати потреба за интеграцијом еколошких и геолошких истраживања како би се осигурао дугорочан одрживи развој и баланс између индустријских активности и очувања животне средине. Циљ рада јесте да пружи свеобухватан увид у савремене методе геолошких истраживања, њихов утицај на животну средину и њихову неопходну улогу у друштвено – економском развоју.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЗАШТИТЕ, САНАЦИЈЕ И РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ЗЕМЉИШТА ЗАХВАЋЕНОГ РУДАРСКИМ РАДОВИМА

Ненад Малић — 2026-03-01

Значај земљишта у савременом добу као природног ресурса неопходно је посматрати кроз све производно-еколошке и остале функције земљишта. Услијед развоја привреде постоји тренд умањења природног педолошког покривача у укупном учешћу територије Републике Српске. У томе предњаче урбанизација, индустријски развој, прекомјерна индустријализација пољопривреде и др. Константно се јављају послиједице трајног и привременог губитка земљишта проузрокованог људским фактором. У сфери експлоатације минералних сировина присутне су промјене у свим присутним еколошким заједницама, као и осталим елементима постојеће средине. Промјене особина земљишта као колектора различитих органских и неорганских материја често имају озбиљне и далекосежне послиједице. Значај санације и рекултивације земљишта захваћеног рударењем налази упориште и кроз постојеће законске прописе. Рекултивација формираног техногеног земљишта треба да омогући стабилизацију и санацију деградиране површине и адекватно коришћење рекултивисаног земљишта у каснијем периоду.

ИСКУСТВА И ПРИМЈЕРИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У РУДНИЦИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Љиљана Станишљевић — 2026-03-01

“Немојте да поновљате наше грешке; учите од нас и искористите наше искуство да постигнете више.” Ово су најважние поруке од представника министарстава, НВО и научно-истраживачког сектора, агенција за животну средину и других стручњака који се окупљају на серијама вебинара широм свијета.
Наведено имплицира на глобалне проблеме заштите животне средине од свих привредних дјелатности у цијелом свијету, па тако и рударства. Република Српска, односно Босна и Херцеговина још увијек није чланица ЕУ а ипак, спроводи активности у циљу усклађивања правног и институционалног оквира са политикама и стратегијама Европске уније.
У Републици Српској, поред закона и подзаконских аката из области заштите животне средине, усвојена је и Стратегију са Акционим планом животне средине, под називом ЕСАП БиХ 2030+, који ће надлежним институцијама понудити конкретне мјере неопходне за унапређење ситуације у области заштите животне средине и друштвеноекономске ситуације. Свјесни потребе да поједноставимо и усвајамо нове законе умјесто да покушавамо да закрпамо старе прописе, надлежне институције у Републици Српској усклађују свој правни оквир са правним оквиром ЕУ, иако усвајање прописа ЕУ у почетку може да буде скуп процес, али на дугорочном плану се исплати.Суочени са великим проблемима и великим притиском на животну средину, спознаја је да је од суштинског значаја и осигурање адекватног учешћа јавности у раној фази процеса одлучивања. а у свјетлу Архуске конвенције. Историја је показала да су прописи неопходни, нарочито они који се тичу доприноса заинтересованих страна.
Иако рударство као дјелатност постоји вијековима, начин на који се спроводи се промијенио. Ова дјелатност је постала одрживија, тако да су сада у фокусу заштита животне средине и друштвена одговорност. За јавност је важно да зна да ли је могућ суживот рудника са пољопривредом и другим активностима друштвене заједнице. Бројни примјери у окружењу и широм свијета потврђују да јесте.

ГЕОХЕМИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦРВЕНИХ БОКСИТА ПОДРУЧЈА ''МИЛИЋИ'' - РЕПУБЛИКА СРПСКА

Бојана Голић Илић — 2026-03-01

Детаљна геохемијска испитивања бокситоносног подручја Милића рађена су 70-их година. Иновација геохемијских испитивања извршена је 2020. године али само на лежишту ''Подбраћан''. Сврха овог рада је одређивање дистрибуције макроелемената, микроелемената и елемената ријетких земаља, у циљу будуће анализе могућности њихове екстракције и примјене, са циљем унапређења даљих истраживања природног ресурса. Тиме би подстакли економски раст и побољшали квалитет живота у нашој регији. Осим екстракције и примјене, важност одређивања геохемијских карактеристика боксита се огледа у дефинисању генезе боксита и техничко-економске оцјене лежишта. Урађене су одређене минералошке, хемијске и геохемијске анализе, извршен је графички приказ детектованих макро и микроелемената од подине ка повлати, те графички приказ елемената ријетких земаља. Елементи ријетких земаља су нашли велику примјену у зеленим технологијама, а значајне концентрације се налазе и у црвеном муљу (добија се прерадом боксита), за који се очекује у будућности да ће бити секундарна сировина за екстракцију ријетких елемената. Приказана су корелациона проучавања главних компоненти боксита и утврђено је да је силиција главни индикатор степена бокситизације. Резултати проучавања дистрибуције хемијских елемената показали су да постоје двије категорије дистрибуције. Једна се огледа у неустаљеном хемијском саставу од подине ка повлати, који је присутан у ободним дијеловима лежишта. Друга категорија се одликује устаљеним хемијским саставом, а присутна је у средишњем дијелу лежишта.

ПЕТРОГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА КАО ОБНОВЉИВИ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ СА ПРИМЈЕРОМ КОРИШЋЕЊА ГЕОТЕРМАЛНИХ СОНДИ У СИСТЕМУ ГРИЈАЊА И ХЛАЂЕЊА ОБЈЕКТА У БАЊАЛУЦИ, РЕПУБЛИКА СРПСКА

Бранко Ивановић — 2026-03-01

Петрогеотермална енергија припада геотермалној енергији ниске енталпије и представља енергију стијена. Заступљена је свуда и стим у вези представља значајан потенцијал обновљивих извора енергије за климатизацију објеката (и гријање и хлађење).
У овом раду ће бити приказан примјер коришћења геотермалне енергије ниске енталпије у систему гријња и хлађена стамбеног објекта у Бањалуци помоћу геотермалних сонди. За наведене потребе избушене су 24 сонде до дубине од 125 m. На овај начин је обезбјеђена довољна количина петрогеотермалне енергије за гријање и хлађење објекта, затим за гријање базена и топла санитарна вода. У току израде сонди изведен је и ТРТ (ГРТ) тест којим су добијена својства стијена и на основу ког је израђен модел и оптимизације система.
Систем је одржив, инвестиционо повољан за одржавање и еколошки прихватљив.

ХАРМОНИЗАЦИЈА ГЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ФУНКЦИЈИ САМООДРЖИВОГ РАЗВОЈА У СФЕРИ GREENFIELD ПРОЈЕКАТА

Рада Черек — 2026-03-01

У условима велике енергетске кризе на светском нивоу праћеном великим климатским променама указује се потреба за удруживањем и хармонизацијом неколико научних дисциплина као што су геологија и екологија , како би се нашла решења за постојеће изазове у циљу проналажења довољних количина енергената, минералних и других врста ресурса и њиховог коришћења на еколошки прихватљив начин. Greenfield пројекти у области геолошког истраживања вођени на начин где се процеси геолошких истраживања и заштите животне средине воде истовремено, плански, стандардизовано, где исти имају партнерски однос уз континуиран стручни мониторинг тима експерата из области геологије, екологије, биологије, геодезије, грађевинарства, рударства, економије и управљања појектима, имају будућност и могу се реализовати у складу за зеленом агендом, а да при томе донесу добит и позитивно утичу на развој једне државе, али и локалне заједнице као језгра развоја једног друштва.
Пројекат детаљних геолошких истраживања B, Li, Na, K, Sr и пратеће асоцијације елемената, који припада групи Greenfield пројекта у РС, спроведен је на територији општине Лопаре у периоду од 2020. године до 2022. године без еколошких инцидента и акцидента уз примену савремених и еколошки прихваљивих процеса, али тако да је примарни циљ био да се нађе лежиште на еколошки, социјално и културолошко прихватљив начин. Све горе наведено спроведено је уз стручно и планско управљање процесима геолошких истраживања, HSE, управљање ризицима и ресурсима уз примену европских стандарда и хармонизацију истих са законодавном регулативом РС. Менаџмент компаније је препознао важност утицаја људског фактора на све процесе као и важност одклона од традиционалног формалистичког приступа заштити животне средине у оквиру геолошких истраживања, те на почетку пројекта доноси одлуку да процес геолошких истраживања спроводи уз примену европских стандарда (BAS ISO 9001: 2008, BAS ISO 14001:2006, OHSAS 18001:2007, ЕSG ) и аустралијског стандарда (JORC code 2012) и то по интегрисаном моделу, уз поштовање законодавне регулативе РС и током сповођења геолошких истраживања имплементирала своју одлуку. 2021.године надлежном оделењу у општини Лопаре подноси захтев за добијање Еколошке дозволе иако то није била законска обавеза и 26.7.2021. године општина Лопаре додељује Еколошку дозволу, у складу са којом су геолошка истраживања успешно завршена у јулу 2022.године. Овим је компанија створила основ за оставарење стратешког циља да заузме лидерску позицију међу геолошким и рударским компанијама у региону у области HSE, потврђујући то конкретним резултатима и прoактивним методама што је путем овог рада и приказано. Кључ за успешно вођење greenfield пројеката су људи.