ЗБОРНИК РАДОВА РУДАРСТВО КАО ПРИЛИКА ЗА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ЕКОЛОШКИ ИЗАЗОВИ

ИСTРAЖИВAЊE TEРEНA ЗA OЦJEНУ ПOВOЉНOСTИ КOД ИЗГРAДЊE ГРAЂEВИНСКИХ OБJEКATA

Неђо Ђурић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Изгрaдњa oбjeкaтa зaпoчeлa je oд цивилизaциja кoje су oдлучилe дa изaђу из пeћинa и прирoдну срeдину прилaгoдe бoљeм нaчину живoтa. Oбjeкти су сe углaвнoм грaдили искуствeнo у близини вoдeних пoвршинa или узвишeних плaнинских диjeлoвa. Сигурнoст oбjeкaт сe прoцjeњивaлa и врeмeнoм усaвршaвaлa, тaкo дa и дaнaс имaмo oбjeктe стaрих цивилизaциja кojи су прeпoзнaтљиви, a нeки и упoтрeбљиви.
Врeмeнoм грaђeњe oбjeкaтa сe интeнзивирaлo, пoсeбнo крajeм дeвeтнaeстoг и тoкoм двaдeсeтoг виjeкa. Пoрeд oбjeкaтa висoкoгрaдњe примjeну нaлaзe и oбjeкти нискoгрaдњe, хидрoгрaдњe и oстaлих, штo зaхтиjeвa дeтaљниje плaнирaњe прoстoрa зa тe oбjeктe кao и пoвeћaну сигурнoст oбjeкaтa. Вeзa oбjeкaтa сa гeoлoшкoм срeдинoм свe вишe имa знaчaj, тe су и гeoлoшкa истрaживaњa у oвoj oблaсти нaшлa свojу примjeну. Рaзвиjeнa су инжeњeрскoгeoлoшкa истрaживaњa сa зaдaткoм дa изучe гeoлoшкe срeдинe и дeфинишу пoвoљнoст тeрeнa у прирoдним услoвимa.
Изгрaдњoм oбjeкaтa нaрушaвa сe прирoднo рaвнoтeжнo стaњe гeoлoшкe срeдинe. Нeoпхoднo je успoстaвити интeрaкциjу oднoснo мeђусoбни утицaj oбjeктa и тeрeнa у диjeлу испoд тeмeљa рaзличитих грaђeвинских oбjeкaтa. Слoжeнoст гeoлoшкe грaђe, oптeрeћeњe вjeштaчкe кoнструкциje, чeстe сeизмичкe aктивнoсти зaхтиjeвajу дoбру изучeнoст стaтичкe и динaмичкe интeрaкциje тeрeнa и oбjeктa.

ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА И ЕКСПЛОАТАЦИЈА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА НА ПРОСТОРУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Дражан Токановић, Евица Дивковић-Голић, Владимир Јовичић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Технолошки и привредни развој у свијету довео је до значајних промјена у потражњи минералних сировина. Кориштење или некориштење појединих сировина сада има као приоритетан циљ очување животне средине. Експлоатација металичних минералних сировина на нашим просторима вршена је и у Античко доба и у Средњем вијеку. Систематска геолошка истраживања терена Републике Српске почела су половином деветнаестог вијека. Највећи број појава и лежишта минералних сировина откривен је кроз основна геолошка истраживања која су вршена на нашем простору у прошлом вијеку у циљу израде Основне геолошке карте СФРЈ. Интензивна геолошка истраживања и експлоатација минералних сировина на подручју Босне и Херцеговине одвијала се од 1945 до 1992. године када су генерације геолога и геолошких техничара својим ентузијазмом постигли велике стручне, научне и привредне резултате у области геолошких истраживања. Након овог периода истраживања су углавном извођена за потребе отварања каменолома или за проширење сировинске базе постојећих рудника, а највише угља. Досадашњим геолошким истраживањима на територији Републике Српске откривено је око 60 различитих минералних сировина. Задње двије деценије интензивирана су детаљна геолошка истраживања. Иако постоји иницијатива декарбонизације и престанка кориштења угља до 2050. године, у Републици Српској, а и у другим земљама, отварају се и мања лежишта угља. У оквиру зелене транзиције, у циљу постизања климатске неутралности Европе до 2050. године, такође постоје апсурди јер експлоатација неких метала, који се користе за изградњу еколошки прихватљивих извора енергије, изазива велико загађење исте те животне средине. С обзиром да свака држава свој привредни развој планира на ресурсима, посебно минералним сировинама, геолошки и рударски стручњаци имају велике заслуге за бржи развој земље. Стога је у наредном периоду потребно посветити више пажње на изради стратешког документа о управљању минералним сировинама којим би се дефинисало садашње стање, искориштеност и потенцијалност минералних ресурса, а све у складу са одрживим развојем, просторним планирањем и заштитом животне средине како би се избјегло несавјесно дјеловање.

ЗНAЧAJ УГЉA У ПРOИЗВOДЊИ EЛEКTРИЧНE EНEРГИJE У СВИJETУ, EВРOПИ И РEГИOНУ

Димшo Mилoшeвић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Прoизвoдњa eлeктричнe eнeргиje из угљa у свиjeту, Eврoпи и БиХ- Рeпублици Српскoj je нa вeoмa знaчajнoм нивoу. У будућнoсти прoизвoдњa eлeктричнe eнeргиje из угљa oстaje нeприкoснoвeнa oднoснo нeзaмjeнљивa пoсeбнo у изузeтнo нeрaзвиjeним, срeдњe рaзвиjeним и зeмљaмa у рaзвojу. Oвaj eнeргeнт je биo и oстao нajпoвoљниjи зa прoизвoдњу eлeктричнe eнeргиje у свиjeту пa и у нaшeм рeгиoну. Aкo сe узмe у oбзир дa су свjeтскe гeoлoшкe рeзeрвe угљa oкo 891,5 милиjaрди тoнa, oндa je jaснo свимa нaмa кojи сe бaвe eксплoaтaциjoм угљa дa je стрaтeшки биo и oстaje угaљ кao eнeргeнт зa прoизвoдњу eлeктричнe eнeргиje. Вoђeњe кaмпaњe oд стрaнe зeлeних дa су тeрмoeлeктрaнe oснoвни узрoк климaтских прoмjeнa ниje рeлeвaнтнa чињeницa. Meђутим, тo нe знaчи дa нe трeбa дa прoизвoдњу eлeктричнe eнeргиje из угљa вршити и усклaђивaти сa eкoлoшким стaндaрдимa. Нoвe тeхнoлoгиje и сaврeмeнa oпрeмa у свaкoм случajу дoпринoсe смaњeњу eмисиja гaсoвa у aтмoсфeру. У рaду сe дajу пoдaци o прoизвoдњи угљa у свиjeту, Eврoпи и рeгиoну.

ПРОЈЕКТИ У РУДАРСТВУ КОЈИ ДАНАС РАДЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ - ПРЕГЛЕД И СТАЊЕ

Есад Салчин, Стефан Усорац, Драгана Вујнић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Минералне сировине представљају један од најважнијих стратешких интереса Републике Српске. Савремени „темпо“ индустријског и технолошког развоја условљава све већу и интензивију потребу за минералним сировинама. Самим тим, као посљедицу има повећање рударске дјелатности, а све у контексту и неминовности даљњег привредног раста и економског напретка Републике Српске. Геологија и рударство у Републици Српској немају степен развоја какав би могли и требало да имају, узимајући у обзир чињеницу на разноврстности и количине минералних сировина и минералних ресурса с којом Српска располаже. Кроз овај рад су представљени пројекти у рударству који данас раде у Републици Српској као и пројекти који су у припремној фази за почетсак рада. Обухваћени су и сами ефекти рударства посматрани кроз призму уплата концесионих накнада, запослених инжењера односно носиоца лиценци у привредним друштвима која се баве експлоатацијом минералних сировина као и у привредним друштвима која посједују остале лиценце које се издају на основу одредби Закона о рударству. Такође кроз рад биће кратко приказани и пројекти из области геолошких истраживања минералних сировина са освртом на геолошке лиценце.

ПРОЈЕКЦИЈА РАЗВОЈА ОСНОВНИХ ГЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Цвјетко Сандић, Драган Митровић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

У раду су приказани тренутно стање и правци развоја, прије свега основних геолошких истраживања у Републици Српској, кроз приказ дијела „Дугорочног програма развоја основних геолошких истраживања за период 2014.-2029. год.“. Програм је урађен у складу са Законом о геолошким истраживањима Републике Српске и усвојен на сједници Народне Скупштине Републике Српске 2014. године. Кроз кратку анализу дата је процјена тренутног стања и указано је на значај основних геолошких истраживања за привреду Републике Српске. Извођење основних геолошких истраживања, те прикупљање, валоризација, формирање база података и дистрибуција геолошких информација доприносе бољем свеукупном разумијевању и познавању геолошке грађе терена Републике Српске, с акцентом на израду основних и специјалистичких геолошких карата различитих врста и намјена, истраживање терена са аспекта потенцијалности минералних сировина, истраживање и заштиту подземних вода, истраживање геотермалне енергије, истраживање и превенцију геолошких хазарда и заштиту животне средине.

ГЕОХЕМИЈСКИ АТЛАС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Дражан Токановић, Евица Дивковић-Голић, Владимир Јовичић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Усљед повећаног степена хемијског загађења животне средине, осамдесетих година прошлог вијека постигнут је консензус на међународном нивоу о важности формирања геохемијске базе података као основе за планирање мултидисциплинарних пројеката за очување животне средине. Дугорочним програмом развоја основних геолошких истраживања Републике Српске планирана је израда Геохемијског атласа Републике Српске. Изради овог атласа геохемијских карата приступило се усљед недостатка систематизованих података о концентрацијама појединих елемената на простору Републике Српске. Поред израде геохемијског атласа, добијени резултати ће служити за планирање пројеката који се односе на управљање животном средином и минералним сировинама, те у законској регулативи за доношење прописа о дозвољеним концентрацијама елемената у појединим медијумима. Уз воду и ваздух, земљиште представља један од најважнијих природних ресурса, као и природни филтер за многе штетне компоненте које би без његовог утицаја доспјеле у подземне воде. Брига о тлу представља један од приоритета у очувању и заштити животне средине. Геолошки завод је крајем 2022. године започео реализацију пројекта израде Геохемијског атласа Републике Српске. Истраживања се темеље на анализи узорака узетих из различитих медијума у оквиру ријечних сливова. Примјеном савремених аналитичких поступака добиће се подаци о садржајима свих релевантних хемијских елемената на основу којих ће се формирати квалитетна и систематична геохемијска база података са приказом природне расподјеле хемијских елемената садржаних у површинским дијеловима земље. Истраживање је започето на подручју које припада сливу Сашке ријеке, а затим je настављено у сливу ријеке Дрињаче. Добијени подаци након завршених теренских узорковања и лабораторијских испитивања су предмет статистичке обраде и прорачуна основних статистичких параметара који ће заједно са картама дистрибуције различитих елемената бити приказани у Геохемијском атласу. На основу спроведених истраживања могуће је извршити издвајање простора са критичним оптерећењем металима, иницирати геохемијске аномалије које указују на потенцијално нова рудна лежишта као и унапређење сарадње са геолозима и биохемичарима у сврху развијања метода за моделовање доступних концентрација метала у тлу и седиментима.

УТИЦАЈ РУДАРСТВА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Љиљана Станишљевић, Светлана Топић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Чиста животна средина је приоритет у одржавању здравог живота, а утицај рударства доводи до нарушавања природне равнотеже у животној средини. Развој чистије технологије или чистије производње још увијек се може сматрати контрапродуктивним за индустријски и економски развој.
Позитиван учинак чисте технологије на животну средину не остварује се у кратком року, будући да развој и имплементација таквих технологија доводе до великих трошкова. У циљу што ефикасније заштите и унапређења животне средине спроводе се процјене утицаја на животну средину а поступак спровођења има своје упориште у Закону о заштити животне средине који успоставља правни оквир за процјену утицаја на животну средину и издавање еколошких дозвола, укључујући одредбе о концепту интегралне превенције и контроле загађивања.
Процјена утицаја на животну средину је систематска идентификација и оцјена потенцијалних утицаја предложени пројеката, планова, програма илиправних подухвата на физичко-хемијске, биолошке, културне и социо-економске компоненте цјелокупне животне средине и здравље људи. Интеграција процјене утицаја на животну средину у пројектни циклус може бити од велике користи носиоцу пројекта јер Студија утицаја на животну средину може дати правовремене информације у кључним фазама пројектног циклуса. Прелиминарни налази из Нацрта студије утицаја на животну средину могу указати на неке практичне измјене у пројекту којима је могуће избјећи или умањити, негативан утицај на све медије животне средине, укључујући и алтернативна рјешења.
Циљ рада јесте да се представи значај израде Студије утицаја на животну средину и сагледа могућности успостављања чистије технологије при рударству и геолошком истраживању у циљу смањења негативног утицаја на животну средину и здравље људи или да се на бољи начин сагледају еколошке користи израде Студије.

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА РУДАРСТВА У СКЛАДУ СА ЕФИКАСНОМ ЗАШТИТОМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРИВРЕДНИМ РАЗВОЈЕМ

Владимир Малбашић, Светлана Средић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Mинeрaлнe сирoвинe прeдстaвљajу oснoву мaтeриjaлнe прoизвoдњe и савремене привреде при чему рударство представља једну од најстаријих индустрија човјечанства. Потребе за минералним сировинама временом само расту па се у овом раду покушао дати преглед тренутног стања ефективности коришћења минералних сировина и ресурса у Републици Српској. Кроз дату анализу и преглед су приказани сви аспекти везани за техничко-технолошке, техно-економске, еколошке и културно-социолошке утицаје које пројекти у рударству и геологији носе са собом, како на глобалном нивоу тако и на нивоу саме Републике Српске. Глобално гледано друштва постају све више зависна од све веће разноликости и веће количине ископаних минералних сировина него икада раније. Просјечна потрошња минералних сировина је 17 до 26 тона минералних сировина годишње по особи, у зависности од стандарда поједине земље (Kesler,2017). Кроз дату анализу значаја стратешког приступа управљању и коришћењу минералних ресурса и сировина приказана су схватања и поједини приступи појму одрживог развоја у рударству, указано на неизоставне ризике у рударству али са друге стране и неопходност организовања рударске призводње. Говорећи о будућности рударства у контексту одрживог развоја неопходно је реално процијенити значење тог појма, и нужно је напоменути да он добија посебан одјек у случају рударства. Неки основни принципи би требали бити разумно и економично истраживање, проналажење и коришћење минералних ресурса. Глобални дискурс о рударству и одрживом развоју пати од фундаменталног извртања праве слике о рударству и његовог значаја. Преиспитивањем улоге минералних сировина у глобалном развоју постављају се питања да ли су државе и заједнице правилно анализирале кључне производе, питања, актере и путеве развоја рударства (Franks,2020). У раду су приказане могуће смјернице и на глобалном нивоу у смислу позиционирања у производњи и трговини критичним минералима и другим материјалима неопходним за енергетску транзицију, посједовања што већег дијела ланца снабдијевања, укључивања технологије са ниским емисијама, максимално коришћење финансијске акумулације и брзо покретање нових пројеката у циљу максимализације могућности раста и стварања нових вриједности, преиспитивања постојећих стратегија рада поготово на постојећим рудицима и инвестицијама у контексту фундаменталних глобалних промјена. Све наведене могуће правце развоја рударства треба да прати више улагања напора и активности на принципе експлоатације, удруживања и инвестиција у рударству у складу са заштитом животне средине, потребама друштва и управљањем у складу са регулативом (ЕSG - Environmental, Social and Governance)(Bendall,2022).
Негативна атмосфера око геолошких истраживања и рударске производње изискује јасно дефинисање сада већ стратешких активности које ће „вратити“ повјерење и схватање нужности организације рударства на овим просторима са пуном одговорношћу према локалним заједницама, држави, животној средини и доста егзактнијим ефектима организације оваквог вида производње. Све то носи велику одговорност људи који се баве геологијом и рударством а дугачки путеви и захтјевне процедуре од првих геолошких проспекција и истраживања до саме експлоатације и отварања рудника нужно требају бити поштоване. Тако би се на најбољи и најегзактнији начин показало да је еколошки одрживо рударство могуће а транспарентност процедура и процеса развоја пројеката би смањила понекад оправдано грађанско неповјерење у рударство.

ПОТЕНЦИЈАЛ ТЕХНОГЕНОГ ЗЕМЉИШТА РУДАРСКИХ БАСЕНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ПРОИЗВОДЊИ БИОЕНЕРГИЈЕ

Ненад Малић, Уна Матко, Миладин Трбић — Thu, 27 Mar 2025 00:00:00 +0100

Енергија је неизоставна потреба данашњих и будућих поколења, и приоритет је, заједно са храном у свим земљама свијета. На основу реалног смањења класичних извора енергије, затим повећаних еколошких захтијева, значај обнољивих извора енергије је на високом нивоу. У важне изворе обновљиве енергије налази се и енергија из биомасе. Посебан модел и извор бионергије представљен је гајењем намјенских енергетских култура. У томе се издвајају шумски засади кратке опходње и група енергетских трава. Истраживање обухвата општу анализу и основне производне резултате основних енергетских култура (брзорастуће тополе, врбе, мискантус), при њиховом гајењу у процесу рекултивације. Нарочит потенцијал за њихово плантажирање налази се у земљиштима умањене плодности (пољопривредна земљишта нижих бонитетних класа, и акценат на класи техногених земљишта). У класи техногених земљишта за ову намјену коришћења издвајају се сљедећи типови: депосол, рекултисол, и цинересол, односно површине које се формирају током експлоатације минералних сировина и рада термоелектрана. Нарочито су интересантни већи рударски басени (површински копови угља, жељезне руде, боксита и др). Површина техногеног земљишта у Републици Српској као основног ресурса за организовање енергетског плантажирања процјењује се од 6.000 до 8.000 ха. Плантажирањем енергетских засада истовремено би се остварили вишеструки ефекти: рекултивација деградираног земљишта, продукција и кружење органске материје, ниске концетрација емисија при сагоријевању, трајност обновљивог извора енергије.